Sedma osoba praktično izlečena od HIV-a nakon transplantacije matičnih ćelija!

Revolucionarni napredak u lečenju HIV-a: Nemac u remisiji već pet godina nakon neuobičajene transplantacije matičnih ćelija

Lekari su u četvrtak objavili da je sedma osoba praktično izlečena od HIV-a nakon što je pre skoro deceniju primila transplantaciju matičnih ćelija.

Neimenovani šezdesetogodišnji Nemac bolovao je od akutne mijeloidne leukemije kada je podvrgnut rizičnom postupku zamene njegovog nezdravog koštanog srža u oktobru 2015. godine.

U septembru 2018. prestao je da uzima antiretrovirusne lekove - koji sprečavaju umnožavanje HIV-a. On ostaje u virusnoj remisiji i čini se da je bez raka.

U Srbiji 11 puta više muškaraca nego žena inficirano virusom HIV u 2023. godini

"Zdrav čovek ima mnogo želja, a bolestan samo jednu", rekao je ovaj muškarac, koji želi da ostane anoniman, o svom napretku.

Dr Kristijan Gebler, lekar-naučnik sa Charité-Universitätsmedizin u Berlinu, predstaviće ovaj slučaj na 25. Međunarodnoj konferenciji o AIDS-u.

"Što duže vidimo ove HIV remisije bez ikakve HIV terapije, to više samopouzdanja možemo dobiti da verovatno gledamo slučaj gde smo zaista iskorenili sav kompetentni HIV", rekao je Gebler.

Uz HIV se danas normalno živi, ali stručnjake brine nezainteresovanost za testiranje

Na konferenciji za novinare prošle nedelje, predsednica Međunarodnog društva za AIDS, Šeron Luin, upozorila je da treba biti oprezan sa upotrebom reči "izlečenje".

Ipak, rekla je, biti u remisiji duže od pet godina znači da je on "blizu" tome da se smatra izlečenim.

Timoti Rej Braun, poznat i kao "berlinski pacijent", naširoko se smatra prvom osobom koja je izlečena od HIV-a. On je podvrgnut dvema transplantacijama matičnih ćelija, 2007. i 2008. godine. Njegova leukemija se vratila i on je preminuo u septembru 2020. u 54. godini.

Ovo je Braun:

Postoji jedna velika razlika između slučaja nemačkog čoveka i većine ostalih.

Pet od ostalih šest pacijenata primilo je matične ćelije od donora sa dve kopije retke genetske mutacije koja zaustavlja umnožavanje HIV-a.

Za nemačkog pacijenta se kaže da je prvi koji je primio matične ćelije od donora sa samo jednom kopijom mutiranog gena - a i on sam je imao kopiju tog gena.

Šta ako HIV pozitivni roditelji žele bebu? Može li se beba roditi negativna?

Oko 1% belaca ima dve kopije neispravnog gena, dok se procenjuje da 10% do 18% ljudi evropskog porekla ima jednu kopiju gena, čime se proširuje potencijalni fond donora.

Oko 39 miliona ljudi širom sveta živi sa HIV-om, virusom koji izaziva AIDS. Veoma malo njih će moći da pristupi ovom tretmanu, jer je rezervisan za one sa HIV-om i agresivnom leukemijom.