Šta ako HIV pozitivni roditelji žele bebu? Može li se beba roditi negativna?

Na svetski dan borbe protiv HIV i Side, stručnjak daje odgovor na osetljivo pitanje

Sasvim je izvesno i moguće da par gde su žena ili muškarac, ili pak, oboje HIV pozitivni, imaju bebu koja će se roditi kao HIV negativna, kaže za portal N1 prof. dr Artur Bjelica, član stručne komisije za vantelesnu oplodnju (VTO), povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a.

"Preporuka je da se parovi sa HIV-om koji žele da imaju potomstvo obrate lekarima specijalistima radi savetovanja pre nego što donesu odluku o začeću. Tokom savetovanja, trebalo bi da informišu se o načinima da se minimizira rizik za bebu i kako da se izbore sa mogućnošću infekcije. Prekid trudnoće nije rešenje ako postoji želja oba partnera za potomstvom", istakao je dr Bjelica.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se ne obavljaju rutinska testiranja na HIV status tako da je moguće da je broj trudnica koje su HIV pozitivne mnogo veći nego što je registrovano.

"Mali broj slučajeva trudnica se godišnje prijavi kao trudnice koje su HIV pozitivne. Masovnijim testiranjem građanki i građana bi se dobio stvarni uvid u broj koji su HIV pozitivni i to bi svakako pomoglo da se sprovodi pravovremena terapija, a naročito bi to pomoglo da se buduća trudnica koja je HIV pozitivna dobro pripremi za predstojeću trudnoću i da se ona tako vodi da se postigne cilj koji se ogleda u minimiziranju rizika prenosa infekcije na plod odnosno novorođenče", navodi on.

HIV status oba partnera koja se spremaju za vantelesnu oplodnju je obavezan u sklopu same pripreme za proceduru.

"IVF o trošku RFZO mogu uraditi parovi, bez obzira na njihov HIV status. Informacija o tome da su pozitivni na HIV ili hepatitis B ili C je potrebna da bi se obezbedili adekvatni postupci u sklopu same procesa IVF, pre svega se to odnosi na postupke u embriološkim laboratorijama", naglašava on.

Sagovornik N1 ističe da bi žene koje žive sa HIV-om idealno trebalo da započnu antiretrovirusnu terapiju pre trudnoće, kako zbog sopstvenog zdravlja, tako i zbog smanjenja rizika od prenošenja HIV-a tokom trudnoće.

"Žene koje su već na ART-u treba da nastave da ga primaju tokom trudnoće. Cilj je da se smanji HIV virusno opterećenje majke (koncentracija HIV-a u njenoj krvi) na nivoe koji podrazumevaju da se virus u krvi praktično ne može detektovati kako bi se sprečila infekcija ploda. Što je manje virusno opterećenje majke tokom trudnoće i porođaja, manji je rizik od zaražavanje njene bebe. Šanse da se beba rodi sa HIV-om su oko 0,4 odsto kada majka ima virusno opterećenje tako nisko da se ne može detektovati", kaže dr Bjelica.

On dodaje da nakon porođaja, novorođenče treba da prima terapiju najmanje 4-6 nedelja.

"Duže trajanje terapije je potrebno u nekim slučajevima. Pored toga, majka treba da izbegava dojenje svoje bebe kako bi sprečila prenošenje virusa kroz majčino mleko", navodi on.

Vantelesna oplodnja je jedna od metoda lečenja problema neplodnosti. Za HIV pozitivne osobe treba obezbediti iste usluge neplodnosti kao i za HIV negativne osobe.

"U slučajevima HIV diskordantnosti kod partnera IVF jedna od opcija, ali u obzir dolaze i druge tehnike potpomognute oplodnje kao što su inseminacija i tempirani nezaštićeni odnosi", kaže dr Bjelica.

On podseća da parovi koji započinju proces vantelesne oplodnje moraju da urade brojen analize koje se tiču procene njihovog statusa plodnosti, ali i opšteg zdravlja.

"Za parove gde su jedan ili oba partnera HIV pozitivni potrebna je bliska saradnja lekara specijaliste za neplodnost i lekara specijaliste infektologa da se proceni pojedinačni opšti zdravstveni status, potencijalne efekte trudnoće kao i da se odabere najbolja opcija lečenja neplodnosti za svaki pojedinačni par uz adekvatnu pripremu", navodi doktor.

Dr Bjelica naglašava da se kontrola trudnoće ne razlikuje kod žene koja je je HIV pozitivna u odnosu na HIV negativnu, barem što se ginekološkog dela tiče.

"Naravno, HIV pozitivne trudnice su dodatno pod intenzivnim monitoringom lekara specijaliste infektologije u cilju postizanja kako njihovog optimalnog zdravstvenog statusa, tako i u maksimalnom smanjivanju rizika prenosa infekcije na plod", ukazuje on.

Trudnice koje su HIV pozitivne i koje se leče pod nadzorom HIV specijaliste i akušera, mogu da se porode vaginalno ili carskim rezom.

Prema njegovim rečima, opcije plana rađanja su zasnovane na individualnoj proceni statusa infekcije i rizika. Načini da se smanji prenos HIV-a tokom porođaja uključuju izbegavanje procedura tokom porođaja koje mogu ogrebati ili poseći kožu bebe, gde god je to moguće, davanje antiretrovirusnih lekova novorođenčetu oko četiri nedelje nakon rođenja.

Carski rez se preporučuje ako žena ima koncentraciju virusa u organizmu koje se može detektovati, ne uzima antiretrovirusni tretman, ima neka pridružena stanja i bolesti ili, pak, ima akušerske razloge za operativno završavanje trudnoće (carski rez).

Dr Bjelica preporučuje da svaka trudnica testira svoj HIV status da bi dobila adekvatni tretman, obezbedila optimalnu kondiciju sopstvenog organizma u trudnoći, smanjila rizik od prenosa infekcije na plod, a sve u cilju da rađanja zdravog deteta i postizanja stabilnog sopstvenog zdravstvenog stanja kao buduće majke.

"Psihološka podrška od strane stručnih lica, ali i najbliže okoline (partner, rođaci, prijatelji) je izuzetno važna jer je inače svaka žena u određenoj meri psihološki ranjiva tokom trudnoće. Poruka svim osobama koje su HIV pozitivne, a žele da se ostvare u ulozi roditelja je da se hrabro upuste u ostvarivanje trudnoće, uz svu medicinsku i psihološku podršku, i da ne sumnjaju u uspešno ostvarivanje svog cilja jer to je sasvim moguće ostvarljivo i pored svih izazova koje takva situacija nameće", istakao je dr Artur Bjelica.

Izvor: N1