Skriveni šećeri u hrani: šta jedemo, a da toga nismo ni svesni

Kako da prepoznate skrivene izvore šećera i zaštitite zdravlje bez radikalnih dijeta

Kad neko pomene šećer, većina ljudi pomisli na kocku u kafi, čokoladu ili kolače. Međutim, ono što najviše unosimo često nije u desertima, već u proizvodima koje ne bismo ni povezali sa slatkišima. Gotove supe, hleb, suhomesnato, preliv za salatu, pa čak i proizvodi sa etiketom "fit" – sve to često sadrži skrivene šećere koji polako, ali sigurno, opterećuju organizam.

Proizvođači koriste različite nazive kako bi prikrili prisustvo šećera u sastavu. Ako na ambalaži piše glukoza, fruktoza, saharoza, dekstroza, sirup od kukuruza, melasa, agava sirup, pa čak i koncentrat voćnog soka – sve je to šećer. U nekim proizvodima ih ima i po tri, četiri vrste, da bi se ukupan procenat podelio na sitno i tako izbeglo da šećer bude visoko rangiran na listi sastojaka.

Problem sa skrivenim šećerima nije samo u kalorijama. Oni utiču na nagli skok i pad šećera u krvi, što vodi ka umoru, nervozi, osećaju gladi i kasnijem prejedanju. Povećavaju rizik od insulinske rezistencije, gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i problema sa srcem. Osim toga, stvaraju zavisnost – što ih više unosimo, to ih više želimo.

Došlo je proleće - Kako uvesti laganije obroke bez gubitka energije

Često se misli da su "zdrave" alternative rešenje, ali i ovde treba biti pažljiv. Na primer, musli može da sadrži više šećera nego obične kukuruzne pahuljice, naročito ako su u pitanju verzije sa suvim voćem i dodatim sirupima. Jogurt sa ukusom često ima više šećera nego običan, dok energetske pločice znaju da budu samo kamuflirani slatkiši.

Prvi korak je da počnete da čitate deklaracije. Drugi je da izbacite industrijski prerađene proizvode kad god je moguće. Umesto kupovnog preljeva za salatu, napravite ga sami od maslinovog ulja, limuna i začina. Umesto slatkog jogurta, uzmite običan i dodajte par komadića voća. Nisu potrebne drastične promene, već male navike koje se vremenom sabiraju.

Skriveni šećeri nisu problem zato što su nevidljivi, već zato što ih konzumiramo bez razmišljanja. Kad ih postanemo svesni, možemo da ih kontrolišemo – i to bez osećaja uskraćenosti, već sa jasnim ciljem da se osećamo bolje.