Šta kada opsesivno čačkate kožu? Kako da se rešite toga?

O ovoj vrsti opsesivno-kompulsivnog poremećaja se malo priča, ovo su saveti za rešavanje problema

Opsesivno-kompulsivni poremećaji dolaze u raznim oblicima, od kojih je dermatilomanija jedan značajan primer. 

Ovaj poremećaj pokreće konstantnu potrebu za dodirivanjem i čačkanjem kože, što može dovesti do stvaranja rana, infekcija i vidljivih ožiljaka. Uprkos tome što dermatologija ne smatra da je povremeno čačkanje kože problematično, ukoliko se pretvori u upornu naviku, posledice mogu biti ozbiljne. Postoje metode i strategije koje vam mogu pomoći u borbi protiv ove štetne navike.

Šta podrazumeva dermatilomanija?

Dermatilomanija, poznata i kao trihotilomanija, karakteriše se kao poremećaj kontrole impulsa, manifestujući se kroz uporno dodirivanje, branje ili grebanje kože. Ova navika se može porediti sa grickanjem noktiju kod odraslih. Može se manifestovati i kroz kompulsivno stiskanje bubuljica ili čupanje kose, prelazeći granicu normalnog ponašanja. Oštećenja na koži ili skalpu mogu prouzrokovati infekcije, ožiljke i trajne promene na koži, utičući negativno na samopouzdanje i svakodnevne socijalne i poslovne interakcije.

Kako se boriti protiv dermatilomanije?

1. Pronađite novi fokus

Zamena loše navike nečim drugim, poput korišćenja antistres lopti ili hemijskih olovaka, može biti efikasna u borbi protiv dermatilomanije.

2. Prepoznajte okidače

Bitno je identifikovati situacije koje vas navode na ovu naviku. Kada prepoznate takve situacije, recite sebi da je to trenutak kada biste mogli početi ponovo da čačkate kožu.

3. Postepeno odvikavanje

Svaki put kada osetite potrebu za čačkanjem, pokušajte da se suzdržite što je duže moguće, postepeno produžavajući vreme.

4. Alternativne aktivnosti

U trenucima kada osetite potrebu da čačkate kožu, pokušajte sa nekom alternativnom aktivnošću kao što je nega lica ili korišćenje mineralne vode.

5. Delite sa drugima

Podelite svoju borbu sa bliskim osobama koje vam mogu pomoći da ostanete svesni svojih navika.

Takođe, tehnike opuštanja poput dubokog disanja ili meditacije mogu biti korisne u upravljanju stresom i anksioznošću, koji su često povezani sa dermatilomanijom.

Važno je biti strpljiv i nežan prema sebi, jer promena navike zahteva vreme. Slavite svaki mali napredak i ne zaboravite da potražite stručnu pomoć, kao što su dermatolog ili psihoterapeut specijalizovan za mentalno zdravlje, za tačnu dijagnozu i savetovanje.