Svetski dan slabovidih - zašto se isplati davati najskuplji lek?

Za društvo je uvek to najbolje, ovo su neki saveti

Nema preciznih podataka koliko ljudi u Srbiji ima oštećen vid ili je slepo, ali da bi se ukazalo na značaj rane dijagnostike i terapije na Svetski dan vida pokrenuta je kampanja "Oči su ogledalo duše".

Ovog puta, pristup je malo drugačiji – kampanja je istakla cenovnik i troškove života slabovidih po celokupno društvo, sa činjenicama i brojkama, uz praktične savete.

Vid je čulo preko kojeg dobijamo više od 60 odsto impresija o životu i zato istraživanje – koliko slep čovek košta državu i zašto se isplati da se onome ko gubi vid obezbedi najskuplji lek.

"Mi smo istraživali za dve bolesti. Za senilnu degeneraciju makule i za dijabetični makularni edem. Ispostavilo se da duplo košta državu čovek koji je slep", ističe Žana Šibul.

Oči otkrivaju da li ste pod stresom

Aleksandra ima degeneraciju makule, upozorava da ne treba zanemariti ni suptilne simptome poput zamućenog vida, teškoća prilikom čitanja, linija ili tačkica pred očima. Uz redovne kontrole, savetuje i praktičnu vežbu.

"Na svakih 20 minuta kada posmatramo neki monitor ili ekran pametnog telefona duže vreme, moramo pomeriti fokus na 20 sekundi i gledati u neki predmet koji je udaljen 20 stopa, a to je šest metara. To ja radim, i to rasterećuje oči", savetuje Aleksandra Hadži Manić iz Udruženja "Žuta mrlja".

"Kada govorimo o retini, tkivu koje je u funkcionisanju oka najvažnije, najvažnije jer je u njenom imenu, na srpskom kada prevedemo jednostavnije razumemo – mrežnjača, nalazi se mreža nervnih vlakana koji vrše percepciju svega što mi vidimo na kraju mozgom. Ona je ta koja signale koje imamo šalje mozgu.  Jasno je da je njeno zdravlje neophodno da vid postoji", objašnjava dr Siniša Babović, direktor Klinike za očne bolesti Vojvodine.

Ali, vid ne čuvamo dovoljno, kao ni one koji su ga izgubili. Svakodnevno se suočavaju sa brojnim barijerama i izazovima.

Evo zašto vam oči postaju sve umornije kako dan odmiče

"Kad je Zvezdara dežurna na prvom spratu je ordinacija, a nema lift, a na međuspratu predajete knjižicu, pa se vraćate. Zamolio bih ljude iz Ministarstva zdravlja i RFZO da obiđu kliniku u Pasterovoj. Na nju je upućena cela Srbija, nažalost, samo jedan dan da obiđete i videćete sve. Svaki korak na ulici za slepog čoveka koji koristi beli štap je korak da mu je sledeća rupa. To mu je u glavi. Kada to mora da prebrodi i skupi hrabrost i izađe na ulicu – on je pobedio", naglašava Boban Veličković iz Udruženja "Gledamo srcem".

Nemamo doboljan broj oftalmologa

Lutanje i gubljenje vremena do postavljanja dijagnoze neretko znači i gubitka vida, upozoravaju pacijenti. Upozoravaju i da je neophodna terapija o trošku države.

"Određeni broj zdravstvenih ustanova nema lekare oftalmologe, već u narednom periodu Ministarstvo zdravlja će insistirati da se poveća broj oftalmoloških pregleda i očnih lekara koji će ili dolaziti iz sekundarne zdravstven zaštite, ili će u okviru primarnih zdravstvenih ustanova specijalizirati i završiti te specijalizacije", navodi Goran Makunčević, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

"Da bi se na primer ostvarilo pravo na naočare, potrebno je da te naočare prepiše specijalista oftalmolog i da naša matična filijala samo overi taj obrazac. Mi u ovom trenutku imamo nekih 180 poslovnica koje na teret fonda isporučuju naočare. Kada su u pitanju sočiva, tu imamo još jedan dodatni korak, lekarsku komisiju. Za tiflotehnička pomagala, odnosno za pomagala za slepe, postupak je u principu isti", kaže Vesna Latinović, pomoćnik direktora Sektora za zdravstveno osiguranje RFZO.

Osobe od 18 do 64 godine treba da idu na pregled oka najmanje jednom u dve godine. Stariji od 65 godina – svake godine.