filteri close
Objavljeno: 20.11.2022. Image source: Pixabay

banner-sidebar

I koji su najbolji načini - imamo sve odgovore!

Provođenje mnogo vremena sedeći nije dobro za zdravlje, ali koliko je vežbanja potrebno da bismo se suprotstavili negativnim zdravstvenim efektima celodnevnog sedenja?

Istraživanja sugerišu da bi to trebalo da "reši" aktivnost u trajanju od 30 do 40 minuta dnevno, i to ona "koja će nas preznojiti".

Do 40 minuta "fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta" svakog dana je otprilike prava "količina" da uravnotežite deset sati sedenja, kaže istraživanje, iako bilo kakva vrsta aktivnosti, pa i stajanje mogu biti od pomoći.

Ljubitelji sporta su oduševljeni novim trendom: vežbanje i podizanje ekološke svesti u jednom! Da li ste i vi probali PLOGING?

Tvrdnja je zasnovana na studiji meta-analize objavljenoj 2020. godine koja analizira devet prethodnih studija, uključujući ukupno 44.370 ljudi u četiri različite zemlje, čija je aktivnost bila konstantno praćena.

Analiza je otkrila da je rizik od smrti među onima sa sedelačkim načinom života, koji se stručno zove hipodinamija, što je jedna od opasnijih bolesti 21. veka, rastao kako se smanjivalo vreme provedeno tokom fizičke aktivnosti umerenog do intenzivnog intenziteta.

"Kod aktivnih pojedinaca koji imaju 30 do 40 minuta fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta, povezanost između dugog sedenja i rizika od smrti nije značajno drugačija od onih koji sedeći provode vrlo malo vremena", objašnjavaju istraživači u svom radu.

Kako su neki ljudi gojazni, a fit? Ovo je objašnjenje

Drugim rečima, redovno praktikovanje aktivnosti kao što su vožnja bicikla, brzo hodanje ili baštovanstvo, može smanjiti rizik od ranije smrti, odnosno anulira vaše višečasovno sedenje, pokazuje veza i analiza prikupljenih podataka hiljada ljudi u više istraživanja.

Prednost ovog konkretnog dela istraživanja je u tome što se oslanjalo na relativno objektivne podatke sa uređaja za nošenje, zahvaljujući kojima su učesnici i praćeni - a ne na podatke koje bi sami učesnici prijavljivali.

Bolje bilo kakva nego nikakva fizička aktivnost  

Časopis British Journal of Sports Medicine je takođe objavio specijalno izdanje koje sadrži i studiju i revidirane smernice, koje u obzir uzimaju analize podataka iz više istraživanja, počev od 2020. godine.

"Kako je u navedenim smernicama naglašeno, sva fizička aktivnost se računa i bilo koja njena količina je bolja nego nijedna aktivnost", rekao je istraživač uticaja fizičke aktivnosti na zdravlje Emanuel Stamatakis sa Univerziteta u Sidneju u Australiji koji poručuje da ljudi uvek mogu da učine nešto kako bi zaštititi svoje zdravlje i nadoknadili štetne efekte fizičke neaktivnosti.

Da li vežbanje samo vikendom može da doprinese dobrom zdravlju? Velika studija kaže da može

Istraživanje zasnovano na praćenju učesnika "fitnes trakerima" je uglavnom u skladu sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije iz 2020, koje preporučuju 150 do 300 minuta aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 do 150 fizičke aktivnosti jačeg intenziteta nedeljno - da bismo se suprotstavili posledicama dugog sedenja.

U navedeno vreme uračunajte i aktivnosti kao što su hodanje uz stepenice, igranje sa decom i kućnim ljubimcima, joga, ples, obavljanje kućnih poslova, šetnja i vožnja biciklom...

Istraživači savetuju da počnete sa manjom minutažom, dok ne dostignete postepeno preporučenih 30 do 40 minuta aktivnosti po danu.

Međutim, davanje univerzalnih preporuka je problem imajući u vidu razlike kod pojedinaca, kao što su godine, hronične bolesti...

Ipak, okvir od oko 40 minuta aktivnosti uklapa se sa dobijenom minutažom u brojnim sličnim istraživanjima.

"Iako nove smernice odražavaju rezultate sve boljih naučnih metoda, još postoje neke praznine u našem znanju. Još nam nije jasno, na primer, gde je tačno granica za 'previše sedenja'. Ali, ovo je polje istraživanja koje se brzo razvija i nadamo se da ćemo još konkretnije odgovore i smernice imati za nekoliko godina", rekao je Stamakis.

Izvor: Science Alert