Zašto organizam skladišti ono što bi trebalo da izbaci?

Zamislite svoje telo kao jednu malu državu – svaka ćelija i svaki organ imaju svoje funkcije i zadatke, a da bi se održavalo celokupno zdravlje svih ,,stanovnika”, otpad mora redovno i pravilno da se izbacuje. Ukoliko do toga ne dolazi, nastaju problemi. 

Ali šta se dešava kada se u telu zadržavaju toksini, štetne materije, i uopšte kada se u organizmu taloži ono što bi trebalo da se izbaci? Kako do toga dolazi i kako se može rešiti?

Najčešći odogvor bi bio stres. Ali, u jednačinu pored stresa ulaze i spoj loših navika, hormonskog disbalansa, nepravilnog rada metabolizma, nepravilne ili neredovne ishrane, neredovnog spavanja i lošeg kretanja, kao i nepravilnog uzimanja suplemenata, što može dovesti do taloženja materija koje u nekim slučajevima mogu izazivati i ozbiljne zdravstvene probleme.  

Kamen u žučnoj kesi

Kada smo mali i ukoliko smo rođeni bez nasleđenih hroničnih tegoba i autoimunih oboljenja, naše telo manje-više radi po princpiu “uzmi - upotrebi - izbaci višak”. Međutim, kroz godine, kako organizam stari, i sposobnost našeg tela da održava savršenu harmoniju postepeno opada. A mi ovaj proces dodatno ubravamo ili usporavamo shodno našim navikama, ishrani, generalnom stilu života i količini stresa kroz koju svakodnevno prolazimo. 

Jedan od najčešćih primera ovakvog taloženja štetnih materija jeste kamenac u žučnoj kesi, poznat i kao holeleitijaza. Do taloženja kamenca dolazi ukoliko dođe do promene sastava žučne kese ili se ona otežano prazni, a jedan od uzroka može biti i prekomerno uzimanje masne hrane, povećana količina holesterola, bilirubina ili smanjeno lučenje žučnih soli. 

Kada dođe do ovih nepravilnosti, formiraju se čvrste čestice koje se vremenom pretvore u kamenčiće koji kod dve trećine pacijaneta izazivaju tegobe. A ono što je posebno zanimljivo je da žene nakon 40. godine života imaju 3 puta veći rizik od razvijanja kamenca u žuči nego muškarci. 

Gomilanje proteina u mozgu

Proteini su jedna od ključnih materija za pravilno funkcionisanje mozga i sami po sebi imaju ulogu “graditelja” i “čuvara” koji obavljaju mnogobrojne važne funkcije: prenos informacija, izgradnja moždanih ćelija i sinapsi, zaštita od oštećenja i sinteza novih molekula i slično. 

Mozak zdravog čoveka ima poprilično dobar sistem proizvodnje i razgradnje ovih proteina. Međutim problem nastaje kod neurodegenerativnih oboljenja, poput Alzhajmerove i Parkinsovnove bolesti, kada dolazi do preteranog gomilanja određenih vrsta proteina koje dovide do “zastoja” u radu mozga i stvaranja lezija.

Jedan dobar primer je gomilanje tau i beta-amiloidnih proteina u mozgu kod Alzhajmerove bolesti. Tau protein postaje hiperfosforilisan i gubi sposobnost vezivanja za mikrotubule i destabilizuje ih, što dalje dovodi do stvaranja neurofibrilarnih spletova i neuralne smrti. Sa druge strane, gomilanje beta-amiloidnih proteina se dešava između nervih ćelija i dovodi do formiranja lepljivih naslaga tj. amiloidnih plakova. Pojednostavljeno rečeno - smanjuje se sposobnost mozga da na adekvatan način prenosi informacije i izbacuje toksine.

Mozak u početku pokušava da se izbori sa viškovima, međutim vremenom postaje sve neefikasniji, naslage se gomilaju, a funkcionisanje sve teže. Simptomi kroz koje se ovi procesi odražavaju su: gubitak pamćenja, drastične promene u ponašanju, poremećaj razmišljanja, i pojačana razdražljivost i agresivnost. Tačan uzrok prekomernog gomilanja proteina nije jasno definisan, ali se najčešće povezuje sa oksidativnim stresom, stilom života, genetikom, hroničnim upalama, ali i kvalitetom i redovnošću sna. Zato je važno uložiti trud i vreme u njhovu prevenciju kroz uvođenje zdravih navika i zdravog stila života.

Petni trn

Prilično frekventan problem među odraslom populacijom, petni trn se najčešće javlja kod sportista, gojaznih osoba, ravnog tabana, visokog risa, i skraćenja mišića potkolenice, kod trudnica, hroničnih oboljenja (giht, artitis, dijabetes), i osoba koje nose neadekvatnu obuću gde težina tela nije ravnomerno raspoređena. Takođe, češće kod žena nego kod muškaraca. 

Šta je zapravo petni trn? Kada svakodnevno nosimo neadekvatnu obuću dugi niz godina, potpuno nesvesni da time opterećujmo svoje pete, malo po malo, dolazi do taloženja kalcijuma sa donje strane petne kosti i nastaje jedna ili više manjih izraslina.   

Jako često simpotomi potpuno izostaju, a problem se uoči samo na redgenskom snimku. Ali, ponekad se mogu ispoljavati u vidu neprijatnih senzacija, akutnog intenzivnog i jakog bola, ili hroninog bola nižeg intenziteta koji se javlja postepeno prilikom hodanja i traje tokom celog dana. 

Postoji nekoliko metoda njegovo lečenja, od primene lekovitog bilja na problematična mesta, do masaža i promene životnog stila, češćeg odmaranja i upotrebe ortopedskih uložaka. Međutim, kao najbolja metoda se pokazala shockwave terapija koja se bazira na upotrebi radijalnih udarnih talasa. Samo ovom metodom petni trn potpuno nestaje. 

Zubni kamenac

Problem sa kojim se sreće mnogo ljudi, a čije regulisanje izbegava zbog straha od zubara - zubni kamenac. Ima nešto sa odlaskom kod zubara što većini populacije izaziva neprijatnost. Međutim, prilično je neophodno posvetiti se svom oralnom zdravlju. Sve se više provlači činjenica da je zdravlje zuba i usne duplje je jedno od osnovnih načela celokupnog zdravlja organizma, te krilatica “zdravlje na usta ulazi” se više ne odnosi samo na namirnice koje konzumiramo nego i na način na koji održavamo oralnu higijenu. 

Zubni kamenac, ili zubni plak je tanak sloj na zubima sačinjen od vode i mikroorganizama. Često ga ne vidimo (osim dok ne dođe do očiglednog gomilanja), ali ga možemo osetiti pod zubima. Znate ono kad operete zube, ali i dalje možete pod jezikom da osetite da oni nisu potpuno glatki? Upravo to je biofilm u kom se nalaze gljivice i bakterije koje ako se pravilno i redovno ne otklanjaju može dovesti do stvaranja većih količina kamenca. 

Same po sebi, bakterije nisu posebna pretnja po zube. Međutim, ukoliko dođe do njihovog gomilanja mogu ili izazgvati karijes ili zapaljenje desni koje dalje može voditi do pojave perodontitisa, a to je nepovratan proces. Paradentoza dovodi do zapaljenja tkiva koje povezuje zub i desni, njegove deneracije, kao i degeneracije kosti i eventualnog ispadanja zuba. Zvuči ozbiljno, ali i jeste. 

Ono što možemo da uradimo da bismo predupredili probleme jeste: detaljno i pravilno pranje zuba mekim četkicama bar dva puta dnevno, upotrebu konca i interdentalnih četkca nakon svakog obroka, redovno skidanje kamenca odlaskom kod stomatologa, kao i svođenje konzumiranja hrane na 3 do 5 obroka dnevno u približno tačno vreme (umesto čestog grickanja). Ovo će kontrolisati količinu problematčnih bakterija i značajno doprineti oralnom zdravlju sprečavajući ili odlažući velike probleme. 

Ukoliko dođe do nepravilnog taloženja materija u našem organizmu, to nikako nije bez razloga. Naše telo to čini kada je opterećeno, zanemareno, ili mu je narušena homeostaza. Bilo da je reč o toksinima, kamenčićima u žuči, nakupljanju proteina u mozgu, petnom trnu ili zubnom kamencu, svi ovi procesi imaju jednu zajedničku poruku: organizam nam šalje signale da nešto treba promeniti. Pravovremenim reagovanjem, uvođenjem zdravih navika i redovne brige o sebi, možemo pomoći telu da se vrati svom prirodnom načinu funkcionisanja – uzmi, iskoristi, izbaci.

Izvor: Promo