filteri close
Objavljeno: 08.05.2022. Image source: Foto: Pexel/Andrea Piacquadio

banner-sidebar

Život nije uvek lak i ne treba da se pretvaramo da je sve u redu.

Toksični optimizam je uverenje da bez obzira koliko strašna ili teška vaša situacija može biti, morate zadržati slepo pozitivan način razmišljanja koji vas sprečava da zaista vidite stvari onakve kakve jesu.

Iako ima koristi od toga da budete optimista i da se bavite pozitivnim razmišljanjem, toksični optimizam odbacuje teške emocije u korist vesele, često lažno pozitivne.

Ne samo da toksični optimizam šteti našim odnosima sa drugima, već šteti i našem odnosu prema nama samima. Nadati se povoljnim ishodima u životu je dobro, ali kada vaša perspektiva postane toliko kratkovidna da počnete da ignorišete bilo šta manje od blistave mogućnosti ili istine, vaša pozitivnost se može transformisati u opasno toksičan element.

Sedam simptoma toksičnog optimizma

Ako patite od toksičnog optimizma, neki od simptoma koje biste vi ili drugi mogli da primetite su sledeća ponašanja:

• Skrivanje svojih pravih osećanja iz straha od toga šta bi drugi mislili o tome.
• Ignorisanje teških emocija da bi jednostavno nastavili sa životom.
• Minimalizovanje bilo kakve neprijatnosti uz pomoć fraza o pozitvnom razmišljanju.
• Poništavanje sopstvenih i tuđih emocija podsetnikom da „stvari mogu biti gore“.
• Odbacivanje osećanja povezana sa razočaranjem, tugom i gubitkom.
• Sram od bilo kakvih negativnih osećanja i teranje sebe da zadržite osmeh na licu po svaku cenu.
• Negativno komentarisati druge kada izražavaju sopstvene negativne emocije.

Rizici od toksičnog optimizmai nisu mali

Potiskivanje naših emocija može nas dovesti do narušenog fizičkog blagostanja. Može povećati krvni pritisak i broj otkucaja srca, povećati rizik od metaboličkih bolesti, pa čak i povećati rizik od gojaznosti. Ako se pretvaramo da će simptom ili znak ozbiljne bolesti „samo nestati“, možda ćemo propustiti priliku za rano lečenje bolesti opasne po život.

Takođe, moramo biti svesni da negativne emocije retko samo „nestaju“. One mogu neko vreme da miruju, ali to ne znači da se ne gomilaju ispod površine. Potisnute emocije će negde izaći, a potisnute emocije mogu izaći u neprikladnim situacijama. Ako dane provodimo pretvarajući se da je „sve u redu“, možemo provoditi večeri razdražljivi ili biti razdražljivi sa ljudima koji su nam najpotrebniji u životu.

Naravno da su dobri prijateljski odnosi važni za zdravlje!

Skrivajući emocije, negujemo i svoj stid. Sram je neprijatno osećanje, a kada to spojimo sa emocijama za koje osećamo da su već „loše“ da ih imamo, zadajemo sebi emocionalne udarce. Nema sramote u doživljavanju straha, anksioznosti, tuge ili zbunjenosti. Ono što bi moglo biti sramotno je da ne dozvolimo sebi da iskusimo svoje pravo ja i pronađemo načine da radimo sa ovim negativnim osećanjima ili da ih prevaziđemo.

Odnosi sa dragim osobama se mogu poremetiti. Ako ne dozvoljavamo sebi da budemo iskreni u vezi sa onim što osećamo – ili ne dozvoljavamo drugima da se osećaju prijatno da dele svoja autentična osećanja sa nama – žrtvujemo istinsku intimnost i prisiljavamo odnose da održimo površan, neautentičan kvalitet.

Posao NE GARANTUJE sreću i životnu radost!

I naš odnos prema tuđem ispoljavanju emocija može biti štetan. Možda ignorišete stvarne probleme koje drugi doživljavaju; minimalizovanje tuđeg gubitka koji je neko imao; izolovanje ili stigmatizacija prijatelja zato što su izrazili svoja prava osećanja; suočavanje sa neuspesima u nastojanjima da komunicirate kroz svoju nesposobnost da unesete empatiju.

Pretvaranje da loše stvari ne postoje neće zaustaviti problem koji doživljavate vi ili neko do koga vam je stalo; neće sprečiti pogoršanje simptoma ili pogoršanje vašeg zdravlja, i neće dozvoliti drugima da zaista osete da mogu biti otvoreni i iskreni prema vama.

Neutralisanje toksičnog optimizma

Da biste neutralisali svoju tendenciju da budete toksično pozitivni, shvatite da će za preoblikovanje vaše perspektive biti potrebno malo vežbe i vremena da promenite svoje razmišljanje. Međutim, uvežbavanje novih načina opisivanja situacija i novih odgovora koji prevazilaze „toksično pozitivne” floskule pomoći će vam da napravite više prostora za autentičnu i iskrenu komunikaciju.

Umesto „Ne brini, budi srećan“, pokušajte sa: „Vidim da si pod stresom. Mogu li nešto da učinim da ti pomognem?"

Umesto „Neuspeh nije opcija“, pokušajte sa: „Znam da neuspeh može biti težak, ali to je deo učenja i rasta.“

Umesto „Ako ja to mogu, možeš i ti“, pokušajte sa: „Svaka iskustva su različita, i to je sasvim u redu.“

Ova praksa će vam olakšati da promenite svoju perspektivu i načine na koje se odnosite prema svojim emocijama i emocijama drugih ljudi iz vašeg okruženja.