8 koraka za prevazilaženje fobija

Razbijte okove straha u svom životu.

Niko se ne budi ujutro nadajući se da će se smrtno i iracionalno plašiti uobičajenih predmeta ili aktivnosti sa kojima naizgled svi ostali nemaju problema.

Simptomi fobije nalikuju simptomima paničnog napada u kojem se osoba oseća kao da hiperventilira, ima mučninu, preplavljena je osećajem propasti i oseća vrtoglavicu. 

Fobija nas može ograničavati kao zatvorska kazna, u kojoj je osoba ograničena na prostore u kojima se oseća sigurno, što znači da nikada neće napustiti svoj dom ili sobu. To može dovesti do socijalne izolacije, što samo pogoršava stanje. 

Oni koji pate od jedne ili više fobija, znaju da ima nade. Postoje načini da se poraze fobije. Evo 8 koraka koje možete preduzeti da pobedite vaše fobije.

Prepoznavanje: Prvi korak ka prevazilaženju fobije je prepoznavanje da je sama fobija iracionalna. U slučaju da je osoba doživela traumatični događaj, predmet može biti pogrešno povezan sa traumatičnim iskustvom. Na primer, pijani vozač ne staje kad vidi znak za zaustavljanje i zabija se u automobil ispred sebe. Nakon toga, pogođena osoba ima fobiju od znakova zaustavljanja. Svakako, ovo je iracionalno pogrešno pripisivanje - znak zaustavljanja nije prouzrokovao traumu osobe. To je bio pijani vozač.

Niktofobija: I odrasli se boje mraka

Međutim, ima mnogo slučajeva kada osoba razvije fobiju van bilo kog traumatičnog događaja. Istraživači nisu potpuno sigurni šta uzrokuje fobije u ovom pogledu, ali veruju da je to interakcija nekoliko različitih faktora, kao što su geni, hemija mozga, obrasci ponašanja i uticaj okoline. Bez obzira na uzrok, fobiju obeležava njen iracionalni strah od predmeta, situacije, osobe ili grupe ljudi.

Okidači: Okidači su misli, situacije ili čak osećanja koja dovode do fobičnih reakcija na strah. Na primer, ako se osoba plaši pauka, puko razmišljanje o paucima izazvalo bi napad panike. Ako osoba naiđe na pauka u svom kupatilu, može pobeći iz sobe u smrtnom strahu. Ili, ako osoba počne da se oseća nervozno, možda će poverovati da je to zato što joj je u blizini pauk, što izaziva paničnu reakciju. Psihoterapeut će pomoći da se identifikuje koji su najčešći pokretači takvog stanja.

Tokofobija: strah od trudnoće i porođaja

Pokretači: Kada psihoterapeut počne da radi sa klijentom koji pati od fobije, prvi korak je da se tom klijentu pomogne da razume svoju fiziološku reakciju kada se fobija pokrene. Psihoterapeut će pitati vas šta osećate da se odvija u vašem telu. Između ostalog, možete osetiti simptome povišenog krvnog pritiska, povećano znojenje, osećaj panike, stezanje u grudima. Ovo su dragocene informacije. Kada to utvrde, možete bolje da identifikujute kada se fobija pokrene razumevanjem fiziološke reakcije na fobiju. Ne reaguje samo um, reaguje i telo.

Razumevanje: Kada se upoznate  sa tim kako vaše telo reaguje na okidače, možete bolje razumeti svoj emocionalni odgovor. Niz se ide ovako:

• Okidač
• Fiziološki odgovor
• Emocionalni odgovor
• Nezdrav odgovor
• Negativan ishod.

Razumevanje ovog niza pomaže osobi sa problemom fobije da se uključi u proces promene. Tada mogu primeniti intervencije u svakoj fazi niza kako bi postigli bolji rezultat poput:

• Okidač
• Fiziološki odgovor
• Emocionalni odgovor
• Zdrav odgovor
• Pozitivan ishod.

Vremenom ćete iskusiti smanjenje fizioloških i emocionalnih reakcija na okidače dok ne naučite da efikasno reagujete na njih.

Fobije: Ovo su znaci da vam je potrebna pomoć

Kognitivno pomeranje: Na prvom kraku niza, okidaču, psihopsihoterapeut može pomoći da prepoznate iracionalnost svoje fobije. Ništa po sebi nije opasno ni  znak za zaustavljanje, plava boja ili zatvoreni prostor. Osporavanje iracionalnosti ovih verovanja stvara prostor za nova, racionalnija verovanja; naime, objekat fobije zapravo nije opasan ili preteći.

Samoumirivanje: U drugom delu niza, fiziološkom odgovoru, osoba koja pati od fobije može primeniti samoumirujuće veštine. To je praksa koja vam omogućava da se prizemljite i usredsredite, tako da vaše emocije ne izmaknu kontroli. Ideja je da jednostavno umirite intenzivnu fiziološku reakciju.

Emocionalna regulacija: Na trećem kraku niza je emocionalni odgovor. Tada možete primeniti veštine koje vam pomažu da obradite ono što osećate, regulišete ta osećanja i pronađete rešenje.

Izloženost: Kada prepoznate sekvencu i naučite razne veštine da intervenišete na sebi u svakoj fazi sekvence, spremni da budete izazvani. Psihoterapeut će vas sistematski izlagati situacijama koje pokreću fobiju, počevši od najmanje situacije koja izaziva paniku, a zatim napreduje do najveće.

Život sa akrofobijom

Na primer, započećete sa zamišljanjem paukova, uz primenu naučenih koriste veštine da regulište svoj odgovor na paniku. Kada naučite efikasno da upravljaju tom niskom situacijom koja izaziva paniku, tada će ih psihoterapeut izložiti izazovnijem scenariju poput gledanja slika pauka. Kako postajtee jači i efikasniji u korišćenju svojih veština za regulisanje straha, moći će se suprotstaviti svom strahu u bilo kom okruženju.

Poželjno je da se u slučaju da imate fobiju obratite za pomoć psihoterapeutu. Prvenstveno zato što oni koji pate od fobija očajnički žele da izbegnu sve okidače, što je siguran način da se fobija ovekoveči. Psihoterapeut vam može pomoći da prepoznate fobiju, otkrijete njenu iracionalnost, naučite umirujuće veštine i pripremite se za susret sa okidačem u realnom okruženju.