Buka donosi stres, podstiče gojenje i povećava opasnost od moždanog udara!

Život u gradu ni sa ove strane nije zdrav

Tišina je u današnje vreme postala luksuz. Ljudi širom sveta izloženi su svakodnevnoj buci koju stvaraju uređaji, saobraćaj, telefoni...

A upravo buka može biti kobna za zdravlje, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

"Zagađenost bukom" je jedna od glavnih pretnji javnom zdravlju, odmah nakon zagađenosti vazduha, pa je samim tim odgovorna za stanja poput stresa, poremećaja u spavanju, sve do srčanih problema i moždanog udara. Prema nekim podacima, buka može da bude odgovorna i za višak kilograma.

Poremećaji u ishrani nisu uvek očigledni

Zbog toga su u svetu sve popularniji tzv. tihi događaji, poput mirnih večera u okviru kojih ljudi razgovaraju bez bučne muzike. Postoje i klubovi knjiga gde ljudi u tišini čitaju, sa ciljem da se organizam smiri.

Britanski ekspert za buku Stiven Stansfeld sa Univerziteta "Kvin Meri" već 30 godina istražuje štetne efekte buke na zdravlje.

"Napravljen je veliki pokret ka tome da se tišina sve više ceni. Pokrenuta je prava mala revolucija tišine", otkriva naučnik.

Naše telo instinktivno odgovara na buku, koja je signalizirala potencijalnu opasnost našim precima da beže ili da se bore. Zato u tom trenutku telo proizvodi hemikaliju za uzbunu – dopamin. Time se povećava proizvodnja hromona stresa, čije kontinuirano lučenje može biti štetno za zdravlje: slabi imunitet, uzrokuje poremećaje u spavanju, izaziva glavobolje, neplodnost i povećava pritisak.

Strah od otkaza znatno povećava rizik od dijabetesa

Zbog dužeg izlaganja buci, povećava se krvni pritisak, a samim tim i rizik od moždanog ili srčanog udara. Istraživanja su pokazala da se kod ljudi koji žive u blizini aerodroma ili prometnih puteva povećava rizik od smanjenja životnog veka. Rizik se povećava između sedam i 17 odsto za svakih 10 decibela. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da konstantna izloženost zvuku od 55 decibela može povećati pritisak i uzrokovati srčani udar.

Najmanje 20 istraživanja je pokazalo da deca koja odrastaju u blizini aerodroma ili prometnih puteva značajno zaostaju u odnosu na svoje vršnjake u čitanju, jezičkim veštinama ili pamćenju. Dokazano je da previše kortizola u telu zaustavlja prefrontalni korteks, koji je centar za planiranje i bitan je za rad, razmišljanje i pamćenje.

Povećanje buke, iznad 45 decibela, za samo pet decibela je odgovorno za dva dodatna milimetra obima našeg struka. Istraživanje je pokazalo da život u blizini aerodroma povećava rizik od gojaznosti.