Deca nam sve kasnije progovaraju, ima li razloga za brigu?

Neka čak ne počnu da govore ni do treće godine

Deca sve kasnije počinju da govore! Logopedi upozoravaju: Mališani do treće godine ne izgovaraju reči, krivi su čak i crtaći!

Poslednjih godina je u porastu broj dece koja kasnije progovaraju, a samo kroz Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju bude primljeno oko 3.000 mališana.

"To su deca koja ne progovore između druge i treće godine. Očekivano progovaranje i svesna upotreba prve reči se obično javlja oko prve godine. Međutim, postoje individualna odstupanja gde vidite da se dete razvija normalno što se tiče razumevanja govora i reagovanja na isti. Sluša govor odrasle osobe ili deteta pored njega, ali ima problem sa produkcijom tih verbalnih sadržaja koje čuje oko sebe", kaže za 24sedam Marijana Mirković iz Udruženja logopeda Srbije.

Prepoznajte dislaliju na vreme, "šuškanje" se može ispraviti

Ona objašnjava da kod takve dece izostaje emitacija nekih prostih reči poput ponavljanja "ma-ma", "ba-ba", "ta-ta". Zbog toga se moraju posebno stimulisati od strane roditelja.

"Treba mu se češće obraćati, sporijim, jednostavnijim rečnikom. Jednostavnijim rečenicama. Strpljivo, razvučeno, polako... možda čak i pevljivije promeniti govornu melodiju", savetuje Mirkovićeva, koja radi i u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju.

Roditelji predugo čekaju

Mirkovićeva kaže da mnogi roditelji i kada primete problem čekaju jer misle da će proći sam od sebe.

"Danas mladi roditelji traže pomoć preko Gugla, ali nekada to nije dobro nego je bolje potražiti stručnu pomoć logopeda. A ne samo pročitati nešto i donositi proizvoljne zaključke i tumačiti na svoj način", upozorava ona.

Mirkovićeva objašnjava da treba reagovati onda kada izostaju reakcije deteta.

Dečija užina ne sme biti zamena za doručak! Stručnjaci se oglasili

"Kada izbegava kontakt pogledom, ne reaguje na ljudski glas, na pozivanje imenom od strane roditelja ili nekog bliskog "onda već u prvoj godini je kada roditelji treba da potraže stručni savet", kaže ona.

Uzroci mogu biti razni, ali sve više je problema zbog modernih sredstava komunikacije poput tableta i mobilnih telefona, koji se sve više nalaze u rukama najmlađih. Tada deca nauče brojne, brojne reči, ali ne mogu da ih smisleno koriste.

"U poslednje vreme mislim da nam ne dođe roditelji da ne hrane dete uz telefon ili tablet. Puste mu crtani film i ono mehanički zvaće hranu, uopšte nema svest o tome da treba da žvaće i proguta tu hranu, niti šta je svrha hranjenja. Nego gleda u telefon, oni ga nakljukaju hranom i to se isto negativno odražava. Mi stalno predlažemo roditeljima da ih nikako ne hrane uz telefone i tablete. Već, ako to mora da bude nagrada, hajde prvo pojedi pa ćeš gledati crtać pet minuta", kaže ona.

Novo istraživanje: Bebe razvijaju sklonost ka određenoj hrani još dok su u majčinom stomaku

Mirkovićeva dodaje se roditeljima stalno savetuje da se deci ograniči gledanje crtanih filmova i igrica.

"To se negativno odražava na nezreo nervni mozak deteta i remeti mu pažnju i ponašanje. Otuđuje ga od sredine, a ono se vezuje za tablet umesto da se vezuje za osobu pored sebe. To otuđuje decu od društva i ne uči ga društvenosti i komunikaciji", kaže ona.

Izvor: 24sedam