filteri close
Objavljeno: 25.01.2023. Image source: Pexels

banner-sidebar

Važno je primetiti je na vreme i ne kasniti sa odlaskom logopedu

Dislalija je jedan od govornih poremećaja, koji podrazumeva poremećaje u izgovoru glasova ili artikulaciji. Oni mogu biti različitog tipa i nastaju iz nekoliko razloga.

"Mogu nastati zbog organskog poremećaja, rascepa nepca, usana, problema sa vilicom. Postoji i funkcionalna dislalija, za koju ne znamo kako nastaje, jer su to deca koja nemaju organske poremećaje, čuju dobro, ali pogrešno izgovaraju glasove", objasnila je docent dr Gordana Čolić, logoped i dodala da postoji i motorička dislalija koju odlikuju nedovoljno vešti govorni organi.

Dr Čolić je u emisiji Među svetovima svet Radio Beograda 1 navela kako govorni poremećaji i govorne mane jesu ista stvar, ali da je izraz 'mana' u savremenom svetu prevaziđen zbog negativnog prizvuka.

Katastrofalni podaci o zdravlju zuba u Srbiji: Ova borba počinje od detinjstva

Kod razvoja tipične dece, one koja nemaju psiho-fizičke poremećaje, prva reč se očekuje oko prvog rođendana, a već do treće godine, dete bi trebalo da izgovara 18 glasova.

"Od treće do pet i po godina, dete razvija glasove srpskog jezika po fazama. Od tri i po do četiri i po godine trebalo bi da pravilno izgovara glasove s, z, c, š, ž, da bi do pet i po godina razvilo komplikovanije glasove - ć, č, đ, lj i r", objašnjava.

Logoped Gordana Čolić kaže da bi dete trebalo pravilno da izgovara sve glasove srpskog jezika sa pet godina. Međutim, to sve češće nije slučaj.

"U praksi nam se dešava da dolaze deca u trećem ili petom razredu, što je vrlo kasno. Što duže čekate, dete više godina nepravilno izgovara glasove i automatizuje ih. To je mnogo teže rešiti, nego kada nekog glasa nema", upozorava logoped i napominje da treba reagovati već na prvi znak.

Jednostavno upustvo kako da na najbolji način vodite računa o zdravlju vaše dece

Šta mucanje "kaže" o stanju u porodici

Dečji i adolescentni psihijatar dr Tijana Antin Pavlović je u istoj emisiji sa psihološkog stanovišta predočila pojedine govorne poremećaje, naglašavajući da nema svaki od njih svoj psihički uzrok. Mucanje, na primer, ima takvu osnovu, koja najčešće nastaje u porodičnom okruženju.

"Tu možemo govoriti o hladnoj, nestimulativnoj porodičnoj atmosferi, o roditeljima koji nejasno izražavaju svoje poruke i koji imaju naglašeni autoritativni model vaspitanja. Pojava potisnutog straha u atmosferi gde su povećani zahtevi, a malo nagrade i pohvale, može da dovede do problema mucanja kod dece", kazala je dr Antin Pavlović, dodajući da takvi odnosi kod deteta stvaraju i nesigurnost, lošu sliku o sebi, što u kombinaciji sa mucanjem stvara začarani krug. 

Izvor: Radio Beograd 1