Deca sa viškom kilograma imaju dvostruko veći rizik od gojaznosti u odraslom dobu

Najrizičniji period je do šeste godine života, a rana intervencija može potpuno poništiti kasnije posledice

Deca koja već u najranijem uzrastu imaju višak kilograma imaju dvostruko veće šanse da budu gojazna kao odrasli, pokazuje novo istraživanje naučnika iz Holandije. 

Stručnjaci sa Univerzitetskog medicinskog centra Erasmus iz Roterdama pratili su indeks telesne mase (BMI) kod više hiljada dece u uzrastima od dve, šest, deset, četrnaest i osamnaest godina.

Otkriveno je da je BMI u šestoj godini najpouzdaniji pokazatelj rizika od gojaznosti u kasnijem životu. Svako povećanje BMI za jednu jedinicu u tom uzrastu više nego udvostručuje verovatnoću da će dete sa 18 godina biti gojazno. Studija je predstavljena na Evropskom kongresu o gojaznosti u Malagi.

Podaci pokazuju da je 32,3 odsto dece imalo višak kilograma već sa dve godine. Do šeste godine taj broj opada na 22,3 odsto, da bi u desetoj porastao na 24,7 i ponovo se smanjio na 20,6 procenata u četrnaestoj. Ipak, mnogi od njih su i dalje ostali gojazni i u osamnaestoj godini.

Srbija hita u gojaznu krizu: Sve više mladih u riziku

Međutim, deca koja su imala višak kilograma, ali su se vratila na zdravu težinu pre šeste godine, nisu imala povišen rizik od gojaznosti kasnije u životu. Oni koji su smršali posle tog perioda i dalje su imali povećane šanse da ostanu gojazni.

– Moramo bolje da razumemo kako deca rastu i razvijaju se ako želimo da im omogućimo zdraviju budućnost – poručila je Jasmin de Groot sa Univerziteta Erasmus. – Prvih pet godina života nude izuzetnu priliku da se deluje preventivno i spreči razvoj gojaznosti.

Na istom kongresu predstavljeni su i podaci istraživača sa Univerziteta u Bristolu, prema kojima je broj gojaznih tinejdžera u Engleskoj porastao za 50 odsto u poslednjih petnaest godina – sa 22 odsto u periodu 2008–2010. na 33 odsto između 2021. i 2023.

Kako brza hrana menja vaš mozak - brže nego što mislite

Vođa studije dr Dineš Giri iz Dečje bolnice u Bristolu ukazuje da su glavni uzroci porasta gojaznosti prekomerno unošenje ultra-prerađene hrane, sedentarni način života zbog previše vremena provedenog uz ekrane, loš san i mentalni problemi. Tome dodatno doprinose smanjena fizička aktivnost i socijalne razlike.