Srbija hita u gojaznu krizu: Sve više mladih u riziku

Gojaznost je povezana sa više od 200 bolesti

Više od 650 miliona ljudi širom sveta suočava se sa problemom gojaznosti. U Srbiji gotovo polovina populacije ima višak kilograma, dok je svaka peta osoba gojazna. Posebno zabrinjava činjenica da među njima sve veći udeo čine deca i mladi.

"Gojaznost je fizička, progresivna, relapsirajuća i hronična bolest koja se povezuje sa više od 229 drugih oboljenja. Sve više mladih prepoznaje problem i traži pomoć, a i sredovečne osobe primećuju koliko im gojaznost narušava kvalitet života, te da ne mogu sami da se izbore sa njom," kaže za RTS prof. dr Snežana Polovina iz UKCS.

Prof. Polovina naglašava da sve veći broj ljudi postaje svestan ozbiljnosti problema gojaznosti i potrebe za stručnom podrškom.

"Najčešće bolesti povezane sa gojaznošću su metaboličke – dijabetes tip 2, kardiovaskularne bolesti, moždani udari, kao i veliki procenat različitih karcinoma," dodaje Polovina.

Bolje mentalno zdravlje u detinjstvu smanjuje rizik od gojaznosti u adolescenciji

Procenjuje se da će do 2035. godine broj mladih sa gojaznošću rasti između pet i devet odsto godišnje.

"Pred našim društvom je ozbiljan zadatak da pravovremeno delujemo na mladu populaciju kako bismo sprečili da postanu gojazni," ističe Polovina.

Gojaznost predstavlja više od estetskog problema – povezana je sa više od 200 bolesti i utiče na kvalitet, ali i dužinu života.

"Najčešće su to metaboličke bolesti poput preddijabetesa i dijabetesa tipa 2, kardiovaskularne bolesti, moždani udari i različiti tipovi karcinoma," kaže prof. dr Snežana Polovina iz UKCS.

"Kada je indeks telesne mase iznad 40, odnosno u slučaju gojaznosti drugog ili trećeg stepena, osoba ima manje od 50% šansi da doživi 70 godina. Razlog tome je što gojaznost ubrzava propadanje ćelija, skraćuju se telomere, što je pokazatelj hronološkog starenja," objašnjava prof. dr Mirjana Šumarac, endokrinolog iz UKCS.

Porast broja gojaznih osoba je zabrinjavajući, naročito jer sve više mladih i dece spada u tu grupu.

Šta su VISCERALNE MASTI, koliko su opasne po zdravlje i kako ih smanjiti?

"Projekcije pokazuju da će do 2035. broj mladih sa gojaznošću godišnje rasti između pet i devet odsto, što je veoma visoka stopa. Zbog toga naš zadatak kao društva postaje ozbiljan – moramo delovati na vreme da ne bismo imali generaciju gojaznih," kaže dr Polovina.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je izjavio:

"Potrebno je da sprovedemo dve stvari: edukaciju dece i obezbeđivanje zdrave hrane u školama i u blizini škola. Neće biti dovoljno ako ih edukujemo, a potom nemaju pristup zdravim opcijama."

Gojaznost je bolest, i onima koji ne mogu sami da se izbore sa viškom kilograma potrebna je pomoć stručnjaka.

"Osnova lečenja je dijeta, odnosno medicinska nutritivna terapija, uz redovnu fizičku aktivnost. Međutim, bez psihološke podrške, a ponekad i farmakoterapije ili barijatrijske hirurgije, teško je postići dugoročne rezultate i održati smanjenu telesnu težinu," kaže prof. dr Šumarac.

Pre 13 godina, u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije otvoren je Centar za lečenje gojaznosti, gde je do sada pomoć zatražilo preko 10.000 pacijenata.