Ekstremne temperature imaju ozbiljne posledice za srce

Dehidratacija, zagađenje i vrućina - smrtonosna kombinacija za srce

Letnji talasi vrućine prave neprijatnosti svima, ali vaše srce može trpeti najveće posledice kada temperature naglo skoče. Novo istraživanje otkriva zapanjujuću povezanost između ekstremne vrućine i zdravlja kardiovaskularnog sistema.

Studija objavljena u časopisu Circulation- Američkog udruženja za srce (AHA) pokazala je da se broj smrti od kardiovaskularnih bolesti može udvostručiti, pa čak i utrostručiti kada dnevne temperature premaše 42,8 stepeni Celzijusa.

"Ekstremna vrućina stavlja dodatni stres na srce, posebno kod starijih osoba", upozorava dr Naser Kan, medicinski direktor programa za strukturno srce u medicinskom centru u Dalasu. "Stariji ljudi teže regulišu telesnu temperaturu i možda neće biti svesni da su dehidrirani."

Kako vrućina utiče na srce?

Kada temperature naglo porastu, telo ulaže dodatne napore da se rashladi. Srce radi intenzivnije kako bi pumpalo krv do površine kože, gde se toplota oslobađa putem znojenja. Ovaj povećani napor, zajedno sa dehidratacijom izazvanom prekomernim znojenjem, može dovesti do problema sa krvnim pritiskom, otkucajima srca i funkcijom krvnih sudova.

Nedavna studija objavljena u European Heart Journal-u- sugeriše da dehidratacija, povezana sa povećanim nivoom natrijuma, može povećati rizik od srčane insuficijencije.

"Dehidratacija je osnovni problem", kaže dr Kan. "Može dovesti do toplotne iscrpljenosti, a u teškim slučajevima, do toplotnog udara koji može biti opasan po život."

Simptomi toplotne iscrpljenosti uključuju znojenje, glavobolju, vrtoglavicu, ubrzan puls, grčeve u mišićima, mučninu i povraćanje. Toplotni udar je ozbiljnije stanje koje se karakteriše promenjenim mentalnim stanjem, otežanim govorom i suvom, toplom kožom. To je medicinska hitnost koja zahteva momentalnu pažnju.

Zagađenje i lekovi povećavaju rizik

Opasnosti od ekstremne vrućine dodatno se pojačavaju zagađenjem vazduha. AHA je utvrdila da se rizik od srčanog udara udvostručuje kada se visoki nivoi zagađenja podudare sa talasima vrućine. Pored toga, određeni lekovi, kao što su diuretici koji se koriste za lečenje srčane insuficijencije, mogu povećati rizik od dehidratacije.

Dr Kan savetuje da ostanete u zatvorenom prostoru kad god je to moguće, proverite prognozu pre pravljenja planova i nosite odeću koja će vam pomoći da ostanete hladni.

"Pokušajte da izbegnete izlazak tokom najtoplijeg dela dana, verovatno od podneva do kasnog popodneva. Pravite pauze u hladu ili hladnijem mestu i ne zadržavajte se napolju. Nosite odeću od pamuka i drugih materijala koji dišu i omogućavaju dobru cirkulaciju vazduha. Budite aktivni, ali vežbajte u zatvorenom prostoru."

Najvažnija stvar, podseća pacijente, je da piju dosta vode. Odgovor tela na dehidraciju je slanje signala žeđi, ali taj osećaj može da oslabi sa godinama, pa čak i ako ne osećate žeđ, uvek držite punu flašu vode pri ruci.

"Druga greška je pijenje ledenog čaja ili kafe", dodaje on. "Ti napici sadrže kofein, koji je diuretik. To će vas samo dodatno dehidrirati dugoročno. Obična voda je najbolja opcija."