Granični poremećaj ličnosti: Prepoznajte simptome na vreme

Svi poznajemo bar nekog sa ovim poremećajem, ko nije ni svestan da ga ima

U poslednjih nekoliko godina, mentalno zdravlje je tema o kojoj se sve više govori. Kada je reč o poremećajima raspoloženja, poput depresije, anksioznosti, paničnog poremećaja, o njima se sve više priča. Ali, u senci ostaje značajna grupa ljudi koji imaju takozvane poremećaje ličnosti, a najčešći je - granični poremećaj ličnosti.

Kao kod bilo kog drugog mentalnog problema, ljudi koji imaju granični poremećaj žive oko nas. Svoja iskustva mahom dele anonimno, na internetu, a oni koji su o svom problemu progovorili javno, ne samo u Srbiji, nego u svetu, mogu se izbrojati na prste jedne ruke.

Simptome sigurno možete prepoznati, ali opasnost kod ljudi koji boluju od ovog poremećaja je to što ga je često teško prepoznati, a lečenje je dugotrajno. A taj poremećaj sve vreme loše utiče na osobu koja boluje od njega i njenu porodicu.

Imposter sindrom – šta preduzeti kada sumnjamo da nismo dorasli izazovima sa kojima se susrećemo

Granični poremećaj ličnosti (zvanična šifra je: F60.3) jeste poremećaj ličnosti koji karakteriše pasivna nestabilnost raspoloženja, šema "crno-belog razmišljanja", nerealna slika o sebi i ponašanje na socijalno neprihvatljiv način.

Nestabilnosti izazvane ovim poremećajem utiču na porodični život, karijeru, dugotrajno planiranje osećaj sopstvenog identiteta. Osobe kod kojih se javlja dijagnoza uglavnom su stariji od osamnaest godina života.

Današnji naziv koji nosi, borderlajn (granica, otud i naziv granični poremećaj ličnosti), vodi poreklo od mišljenja prvih psihologa koji su ga proučavali da su osobe koje su patile od njega "na granici" između psihoze i neuroze.

U tadašnje vreme, međutim, psihopatološki sistem za dijagnozu nije bio tako sofisticiran kao što je danas. Zbog toga se teži da se ovom poremećaju promeni naziv. Umesto borderlajn predlaže se emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti i Međunarodna zdravstvena organizacija prihvata to kao alternativni naziv.

Kako da prevaziđete stresnu situaciju?

Zanimljivo je da se smatra kako je glavna junakinja romana Ana Karenjina patila od ovog poremećaja ličnosti.

Dijagnoza

Da bi se dijagnoza utvrdila, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje potrebno je da se kod osobe, najčešće starije od 18 godina, javlja nestabilnost socijalnih odnosa, slike o sebi, afekata, kao i izražena impulsivnost uz još najmanje pet od ponuđenih kriterijuma:

- Patološki strah od napuštanja, bilo stvarnog ili umišljenog;

- Nestabilni odnosi sa drugima, koji su najčešće jako intenzivni, uz stalnu idealizaciju i demonizaciju drugih;

- Nestabilna slika o sebi;

- Impulsivnost u barem dve aktivnosti koje su autodestruktivne. (npr, promiskuitetan seks, poremećaji ishrane, povremena hiperapeticija, konzumiranje droga i alkohola, nasilnička vožnja);

- Stalni navrati suicidalnog ponašanja, parasuicidalni pokušaji, samopovređivanje;

- Afektivna nestabilnost, izazvan velikim reaktivitetom raspoloženja, npr, intenzivna disforija, anksioznost ili iziritiranost koji traju par sati, a u ređe i do par dana;

- Hronično osećanje praznine;

- Nemogućnost kontrolisanja besa (npr, česti "ispadi", stalna ljutnja, česte tuče);

- Deluzije, paranoja ili odvajanje (odbrambeni mehanizmi).

7 simptoma toksičnog optimizma koji vam mogu naneti štetu

Uz ovaj poremećaj se najčešće javljaju i:

Anksiozni poremećaji

Afektivni poremećaji

Poremećaji ishrane (kao bulimija ili anoreksija)

Disocijativni poremećaji

Ređe i somatoformni poremećaji

Konzumiranje droge i alkohola, koji je veliki i najčešći problem kod graničnog poremećaja ličnosti, i javlja se bilo iz impulsivnosti ili kao neki vid psihičkog opuštanja.

Uzroci

Kao i kod većine poremećaja ličnosti, nisu poznati. Neki smatraju da je u pitanju genetika (i stoji to da ako neko ima 'borderlajn' roditelja, šanse su da i ta osoba oboli), faktori okoline ili pak anomalije u mozgu. Po američkim genetskim istraživanjima poremećaja ličnosti kod blizanaca, ako jedan blizanac pati od ovog poremećaja, drugi blizanac isto pati u 35% slučajeva.

Ipak, studije pokazuju da su granični poremećaj ličnosti i post traumatski stresni sindrom blisko povezani.[6] Dalji dokazi ukazuju na to da je razvoj graničnog poremećaja ličnosti blisko povezan sa traumatičnim detinjstvom; najčešće zlostavljanjem, i to seksualnim, od strane staratelja, a takođe ako su sazrevajući procesi u adolescenciji bili izuzetno stresni.

Lečenje

Lečenje kod borderlajn pacijenata traje jako dugo. Leče se najčešće antidepresivima, antipsihoticima i stabilizatorima. Međutim, antidepresivima je potrebno da krenu da deluju duže vremena nego kod obične depresije.

Od psihoterapija, dijalektička bihejvioralna terapija se pokazala kao dosta uspešna.

Izvor: Medik