HALUCINACIJE: Šta ih izaziva i kako se boriti protiv njih?

Halucinacije mogu biti znak mentalnih bolesti, ali ne moraju uvek značiti da se osoba oseća loše. Halucinacije su, u stvari, relativno česte.

Jedno evropsko istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da je 7,3% ljudi prijavilo da celog života čuju glasove.Studija iz Južne Afrike o halucinacijama u opštoj populaciji pokazala je čak i veću stopu od 12,7%.

Naučnici ne razumiju u potpunosti zašto neki ljudi imaju halucinacije, a drugi ne. Takođe ne znaju šta pokreće halucinacije kod ljudi sa stanjima kao što je šizofrenija.

Vrste halucinacija

Halucinacije se mogu dogoditi u bilo kom trenutku kada dođe do promene moždane aktivnosti. Na primer, neki ljudi su podložniji halucinacijama kada spavaju ili su delimično budni.

Studija iz 2019. godine na miševima koji su uzimali halucinogeni lek otkrila je da životinje imaju manju aktivnost u regionima mozga što su istraživači povezivali sa upravljanjem prijema vizuelniih informacijama.

Ovo zapažanje sugeriše da bi halucinacija mogla da buden način da mozak nadoknadi pad u prijemu čulnih informacija.

Postoji mnogo različitih vrsta halucinacija, uključujući:

• Akustične (slušne) halucinacije: To su slučajevi kada neko čuje nešto što ne postoji, na primer glas ili radio.
• Optičke (vizuelne) halucinacije: Zbog toga neko vidi nešto što nije stvarno, kao što je osoba ili životinja.
• Mirisne (olfaktivne) halucinacije: Mogu se pojaviti kada osoba oseća, na primer, nepostojeće neprijatne mirise.
• Halucinacije čula ukusa (gustorivne): To izaziva nekoga da oseća ukus nečega što što nije pojeo.
• Halucinacije čula dodira (taktilne): Javljaju se kada se čovek oseti kao da je nekog dodirnuo ili ih je neko dodirnuo.
• Somatske halucinacije: Ove halucinacije mogu uticati na celo telo, uzrokujući nestvarne senzacije kao što su bube koji puze po koži.

Uzroci halucinacija

Brojna su zdravstvena stanja i drugi faktori koji mogu izazvati halucinacije. Studija iz 2010. godine pokušala je da obuhvati ova stanja i razmotri mnoge od ovih halucinacija i njihovih uzroke:

Droga

Halucinogeni lekovi mogu izazvati halucinacije. Ovi lekovi privremeno menjaju način na koji mozak obrađuje i šalje informacije, izazivajući neobična iskustva i misli.

LSD, salvija, dimetiltriptamin (DMT) i neke gljive su uobičajeni halucinogeni.

Šizofrenija

Šizofrenija je stanje mentalnog zdravlja koje menja način na koji čovek razmišlja i ponaša se. Takođe može da izazove psihozu, a to je gubitak kontakta sa stvarnošću.

Da li je na pomolu novi tip lekova za šizofreniju?

Osobe sa psihozom mogu doživeti zablude i halucinacije i pokazati ponašanje koje je atipično. Antipsihotički lekovi mogu pomoći u upravljanju simptomima, a neki ljudi bolje funkcionišu uz terapiju.

Postporođajni poremećaji mentalnog zdravlja

Mnogi novi roditelji se bore sa postporođajnom depresijom i anksioznošću. U retkim slučajevima se kod nekih javljaju postporođajne psihoze, koje mogu izazvati halucinacije.

Pogledajte pravo lice postporođajne depresije

Primer je ako majka veruje da čuje kako beba plače kada beba to ne radi. U ekstremnijim slučajevima majka može čuti glas koji govori da ubije svoje dete.

Budući da postporođajna psihoza može ugroziti bebu i poremetiti odnos između roditelja i deteta, brzo lečenje je od vitalnog značaja. Terapija, lekovi i socijalna podrška mogu dosta pomoći.

Anksioznost i depresija

Osobe sa anksioznošću i depresijom mogu imati periodične halucinacije. Halucinacije su obično vrlo kratke i često se odnose na specifične emocije koje osoba oseća. Na primer, depresivna osoba može halucinirati da joj neko kaže da je bezvredna.

Mislite da je depresija jača od vas?

Lečenje osnovnog poremećaja često može eliminisati ove halucinacije.

Lečenje alkoholizma

Odustajanje od alkohola može izazvati halucinacije, posebno kod ljudi koji imaju jak sindrom odvikavanja koji se naziva delirium tremens.

Naučnici se pitaju i upozoravaju: zašto stalno zaboravljamo koliko je alkohol opasan?

Osoba sa delirijum tremensom, takođe, može postati jako bolesna, povraćati ili se tresti. Simptomi obično nestaju nakon nekoliko dana.

Demencija i drugi poremećaji mozga

Demencija progresivno oštećenje mozga, uključujući regije uključene u čulnu obradu podataka. Osobe u demenciji srednjeg do kasnog stadijuma mogu da dožive slušne i vizuelne halucinacije.

Da li starenje nužno vodi u demenciju?

Ponekad vide ljude koji su umrli. U drugim slučajevima, njihove halucinacije mogu biti zastrašujuće i mogu izazvati osećaj paranoje i panike koji im otežavaju poverenje prema negovateljima.

Lekovi mogu da olakšaju ove simptome.

Epileptični napadi

Ponekad su halucinacije simptom epileptičnog napada. Osoba može imati halucinacije tokom ili nakon napada. U većini slučajeva, lečenje napada sprečava halucinacije.

Migrene

Neki ljudi sa migrenom dožive halucinacije tokom ili neposredno pre migrene. Ove halucinacije su često vizuelne. Osoba može videti mrlje i boje kojih nema ili druge neobične slike.

Poremećaji sna

Neki ljudi dožive halucinacije koje lekari povezuju sa poremećajima spavanja. Halucinacije se obično pojavljuju kada osoba zaspi ili se probudi.

U nekim slučajevima halucinacija nastaje epizodom paralize sna, što se događa kada se osoba probudi i privremeno nije u stanju da se kreće.

Muči vas nesanica? Ovo bi mogao da bude ključni razlog

Lečenje poremećaja spavanja može pomoći u ublažavanju simptoma. U nekim slučajevima, saznanje da se halucinacije dešavaju zbog promena mozga tokom ciklusa spavanja može ih učiniti manje zastrašujućim.

Senzorne bolesti

Osobe sa oštećenjem sluha ili vida mogu imati halucinacije. Ovo može biti posledica moždanih promena u regijama za obradu senzora ili vizuelnih ili slušnih informacija koje mozak prima.

Drugi uzroci

U nekim slučajevima se halucinacije ne mogu odnositi na bolest ili lekove. Ponekad sugestivne sile pokreću halucinaciju.

Na primer, u verskim tradicijama, gde je čuti Božji glas čest, čovek može da prijavi slušnu halucinaciju. Osoba koja spava u kući za koju veruju da je zaposednuta može čuti buku ili videti sablasne figure zbog pojačane anksioznosti.

Halucinacije vs zablude

Halucinacija nije zabluda, mada su usko povezane. Zabluda je lažno uverenje, dok je halucinacija lažna percepcija.

Mnogi ljudi su možda pali zbog optičkih iluzija i drugih mentalnih trikova. Međutim, halucinacija je više nego greška u percepciji.

Ljudi koji dožive halucinacije vide ili čuju stvari koje u stvari nisu prisutne i koje se ne poklapaju sa iskustvima drugih oko njih.

Oni takođe mogu verovati u stvarnost svojih halucinacija ili im pripisati određeno značenje i lažna uverenja. Ta priložena lažna uverenja su zablude.

Drugi simptomi halucinacija

Halucinacije često predstavljaju osnovni problem u načinu na koji mozak obrađuje informacije, na primer kada osoba sa demencijom razvije halucinacije ili kad depresija pokreće psihozu.

Neki drugi simptomi koje  može imati osoba sa halucinacijama:

• promene u funkciji mozga kako čovek stari
• neobična uverenja
• depresija ili anksioznost
• problemi sa vidom ili sluhom
• paranoično ili agresivno ponašanje
• vera u zavere
• epileptični napadi
• glavobolje

Kada treba potražiti doktora

Razumno je otići kod doktora nakon bilo koje halucinacije, čak i ako nema drugih simptoma. Naročito je važno potražiti medicinsku pomoć ako neko sa bolešću koja može izazvati halucinacije pogorša halucinacije ili druge promene raspoloženja ili ponašanja.

Ne zahtevaju sve halucinacije lečenje, posebno ako je halucinacija pojedinačni događaj. Za halucinacije nije potrebna hitna medicinska pomoć, ali samo lekar može utvrditi da li na signalizira ozbiljno zdravstveno pitanje.

Rezime

Halucinacije su češće nego što mnogi ljudi mogu da shvate. Iako mogu biti zastrašujuće, ne znači uvek da osoba ima ozbiljan poremećaj mozga ili problem mentalnog zdravlja.

Ljudi sa halucinacijama i oni koji ih vole trebalo bi da prate simptome da bi merili kada se halucinacije dešavaju i da li izgleda da ih nešto pokreće. Ovo vođenje lekara može pomoći lekaru da bolje reši njihove simptome.