Hoće li imati ko da nas leči u Srbiji? Lekari odlaze, skoro pola ih starije od 55 godina

Problem nije samo kod nas, država ga je svesna, traže se rešenja

U Srbiji ima više od 23.000 lekara specijalista, a gotovo polovina njih starija je od 55 godina. Za pojedine specijalizacije potrebno je i do 15 godina učenja, za neke uopšte nema interesovanja, a najmanje je lekara opšte medicine, ali i ginekologije i akušerstva.

Zbog toga, postavlja se pitanje da li to znači da može da bude izvesno da ćemo se za deceniju ili dve naći u situaciji da nećemo imati ko da nas leči, kao i da li ćemo biti prinuđeni da poput zapadnih zemlja uvozimo lekare specijaliste, uz veliku dilemu - odakle?

Naime, podaci Lekarske komore Srbije već sada ukazuju da je oko ovog pitanja upaljena crvena lampica.

Već sada je svaki drugi lekar u Srbiji stariji od 55 godina. Najveći broj starih specijalista je u Jugoistočnoj Srbiji, čak 63 odsto, potom u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji 57 odsto, Vojvodini 56 odsto, dok je u Beogradu polovina od skoro 9.000 lekara starija od 55 godina. Specijalizacija najčešće traje četiri do pet godina, ali u pojedinim oblastima usavršavanje može da bude i tri puta duže. 

Direktor opšte bolnice u Leskovcu dr Nebojša Dimitrijević kaže za Euronews Srbija da su svi stalno zaposleni lekari ovde dobili specijalizaciju, ali dodaje i da postoje konkursi na koje se niko ne javlja.

"Ono što se javlja kao problem sada je da mladi lekari izbegavaju specijalizacije urgentne medicine. Mi smo imali tri konkursa u toku zadnje dve godine, nije se javio nijedan lekar. Na prošlom konkursu niko se nije javio za maksilofacijalnu hirurgiju, to je već drugi ili treći put da se niko javio. Imamo i problem što se niko nije javio za dečiju hirurgiju", rekao je on.

Dr Dimitrijević: I pandemija kovida specijalizante vratila korak unazad

Generacijski jaz među lekarima napravila je Uredba iz 2005. godine kada su zabranjene volonterske specijalizacije. Iako su ponovo odobrene 2015. godine, 10 godina pauze napravilo je ozbiljan problem. Dr Dimitrijević kaže da je pandemija kovida takođe pojedine specijalizante vratila korak unazad.

"Neki su zbog toga po godinu i po godinu i po produžili svoju specijalizaciju, ali već bi trebali da se vrate ove godine ali će se vratiti za godinu dana. To je bila neminovnost, jer nismo imali dovoljno lekara da pokrijemo sve smene u kovid bolnici", rekao je.

Ministarstvo zdravlja prepoznalo je ovaj problem, a ministarska Danica Grujičić zatražila je da se u svim ustanovama uradi analiza starosne strukture lekara kako bi se videlo koliko njih već ispunjava uslove za penziju.

"Ono što možemo u ovom trenutku da uradimo, jeste proširenje kadrovskog plana, zapošljavanje mladih lekara i moramo naći načina te ljude, koji dobijaju platu za vreme te svoje specijalizacije, da se vrate u te ustanove koje su ih poslale na specijalizaciju, a ne da uz nekakvu vrlo skromnu svotu novca, otplate praktično tu specijalizaciju. Sa druge strane, naravno, trebamo ih motivisati ih ličnim dohocima. To je jasno kao dan", rekla je ona.

Trenutno ohrabruje činjenica da skoro u svakoj bolnici u Srbiji ima veliki broj specijalizanata. U Leskovcu ih je skoro 80, dok je u opštoj bolnici u Pančevu čak jedna trećina lekara je na specijalizaciji.

Činjenica je da ovaj problem nije samo naš već da zahvata celu Evropu i kako apeluju iz Svetske zdravstvene organizacije mora se hitno rešavati, da ne bi došlo do ozbiljnih posledica.

Ilić: Neophodna stimulacija medicinskog kadra

U zdravstvu ima preko 60 specijalizacija, a ko će ih dobiti o tome odlučuje rukovodstvo određene zdravstvene ustanove, koje treba da prepozna talenat mladog lekara, rekao je za Euronews Srbija predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Zoran Ilić iz Sindikata lekara.

Kako je naveo, odlazak specijaliste u inostranstvo je veliki gubitak, a da bi se to sprečilo, prema njegovom mišljenju, potrebno je povećati plate u zdravstvu, u suprotnom, smatra možemo da se nađemo u situaciji da i sami jednog dana uvozimo lekare.

"Ranije smo imali više specijalizacija u Domovima zdravlja ali to se sve sada preselilo u sekundarno i tercijarno zdravstvo. Tu sada treba da postoji i osećaj u rukovodstvu, da prepozna te mlade ljude koji žele da ovo specijaliziraju. Specijalizacije opšte medicine i ginekologije i akušerstva jednostavno moraju da se reogranizuju, da se dodaju neka sredstva za njih. Bojim se da ćemo doći u situaciju da će doći neko iz neke druge zemlje da radi za nas, a da će ova deca da idu dalje", rekao je Ilić.

On kaže da mladi lekari uglavnom streme ka većim gradovima kao što su Beograd, Niš ili Kragujevac, dodajući da manje sredine često ostanu uskraćene.

Ilić objašnjava da je proces specijalizacije dug, i da put do dobrog kliničara zahteva dosta učenja, vremena i novca.

"Imamo specijalizacije koje traju od tri do čak šest godina. Kasnije treba još par godina da bi se postao dobar kliničar. Treba vremena za to. Međutim, hajde da ne budemo pesimisti, već da se nadamo da ćemo nekim reformama koje se polako sprovode doći do nekog cilja da izbegnemo to da jednostavno nemamo ko da nas leči", rekao je on.

Ilić navodi da upravo zbog mankja specijalizanata i otvorenog pitanja stručnog kadra u budućnosti, njegov sindikat planira da kroz buduće projekte utiče na to da ovaj problem ne naraste dodatno.

"Mi ćemo kao sindikat pokrenuti jeda veliki projekat. To znači da ćemo da radimo tri godine upravo sa mladim lekarima - do 35 i 40 godina, i to baš na ovu temu. Nije migracija stručnog kadra samo kod nas. Toga ima svuda u svetu. Svako teži ka nečemu boljem. Pa, i iz Nemačke idu u Norvešku da rade ili u Švedsku. Sa druge strane, Nemačka je pre korone tražila milion zdravstvenih radnika. Kako jenjava i nadamo se da će stati korona, tako ćemo osetiti novi odliv zdravstvenih kadrova", objasnio je on podsećajući da je u ovom trenutku u našoj zemlji starosna granica lekara 52 ili 55 godina i da je zbog toga neophodno razmišljati o obnovi kadra.

"Činjenica je da mi imamo stvarno izvanredne fakultete i srednje škole. Mi uopšte ne zaostajemo za svetom kada su pamet i zvanje u pitanju, ali ta reorganizacija mora da se reguliše. Da se malo stimulišu ljudi. Zašto ne dati malo veću platu i onome ko ide da radi i živi u neki ruralni deo zemlje. Naravno, važno je da se prema terenu i potrebama prepozna koje su te neke endemske bolesti i raditi specijalizacije prema tome", rekao je.

Problem i u Evropi

Inače, u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije stoji da su u 13 od 44 zemlje, više od 40 odsto lekara stariji od 55 godina. I regionalni direktor SZO za Evorpu Hans Kluge je rekao da ova situacija predstavlja "tempiranu bombu koja može da dovede do loših zdrav zdravstvenih rezultata, brojnih smrtnih ishoda koje je moguće sprečiti i potencijalno čak do kolapsa zdravstvenog sistema".

Ilić kaže da je upravo pitanje nedostatka stručnog kadra i specizalizanata pokrenulo svetske debate u okviru struke ali i u međunarodnim institucijama.

"Isto kao i kod nas, tako je u svetu. To zaustavljanje specijalizacije po stvarnim potrebama stanovništva. Jesmo mi kao populacija izgubili nekih 200.000 ljudi za desetak godina, a treba imati u vidu da se pojavljuju i nove bolesti. To je maltene svakodnevna bitka. Mi smo i članica evropske konfederacije sindikata, a pre nekih mesec i po dana je bila velika rasprava između ove konfederacije i Evropskog parlamenta kako i na koji način preduprediti te probleme kojima se svi bavimo. Posle korone pojaviće se i neke psihološke bolesti, ali ipak moramo da budemo optimistični da verujemo da ćemo prevazići problem specijalizanata", rekao je on.

Izvor: Euronews Srbija