Istraživanje: Rupe u sećanju od prekomernog konzumiranja alkohola mogu povećati rizik od demencije!

Nova studija otkriva da cena koju plaćate usled opijanja uključuje mnogo više od buđenja s mamurlukom.

Prekomerno konzumiranje alkohola je problematično. Alkohol na svakog čoveka deluje drugačije. Zbog toga je teško predvideti da li će neka osoba koja pije imati rupe u sećanju. 

Istraživači su analizirali dijagnozu demencije za preko 130 000 ljudi u Evropi koji su prijavili svoje navike pijenja  u toku 14 godina. Otkrili su da oni koji su prijavili gubitak svesti nakon opijanja imaju dvostruko veći rizik od demencije. 

Rizik je bio isti čak i ako su inače umereno pili, što je oko pola litre piva ili čaše vina dnevno.

Naučnici su ispitali sedam evropskih kohortnih studija iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Švedske i Finske koje su obuhvatile 131.415 ljudi.

Učesnicima, starosti između 18 i 77 godina, nije dijagnostikovana demencija tokom godina kada su prijavili konzumaciju alkohola (1986. do 2012.).

Tokom praćenja, koje je trajalo u proseku 14 godina,  pregledani su na simptome demencije.

ALKOHOLIZAM: Kako prepoznati zavisnost i pružiti pomoć? 

Preko 96.000 ljudi u ovoj grupi prijavilo je da se onesvestili zbog alkohola. Od toga, preko 10.000 je prijavilo da je izgubilo svest od pića u proteklih godinu dana.

Kao referentna grupa korišćeni su umereni alkoholičari koji se nisu onesvestili dok su pili. U poređenju sa drugim učesnicima, oni koji su prijavili gubitak svesti izazvan alkoholom, češće su pili žestoka pića i pivo, a ne vino.

Nakon isključivanja učesnika sa ranim ili kasnim početkom Alchajmerove bolesti i kardiovaskularnih bolesti da bi se utvrdio rizik od kognitivnih oštećenja, autori studije su zaključili da je gubitak svesti izazvan alkoholom, bez obzira na ukupnu konzumaciju alkohola, povezan sa povećanjem rizika od demencije.

Kako opijenje utiče na mozak?

Smatra se da su rupe u sećanju izazvane alkoholom povezana sa efektima alkohola na hipokampus. Hipokampus je primarno područje mozga koje utiče na formiranje, skladištenje i pronalaženje memorije.

Dodatna povreda mozga može nastati usled povreda mozga povezanih sa padovima, napadima ili gušenjem od povraćanja, što može prouzrokovati nedostatak kiseonika.

Alkohol može naneti nepovratnu štetu

Mozak se može izlečiti od oštećenja izazvanih alkoholom u zavisnosti od obima i trajanja njegovoj izloženosti.

Neka sećanja se mogu povratiti iz zaborava ako su podstaknuta spoljnim uticajima, poput mirisa, videa ili audio snimaka događaja koji mogu pokrenuti druge puteve pamćenja.

Ali postoje dugoročni, nepovratni efekti dugotrajnog izlaganja alkoholu.

Tu spada i Wernicke-Korsakoff sindrom, gde može doći do promena pokreta očiju, poteškoća u ravnoteži i konfuzije koja može napredovati do pune psihoze i demencije.

Ireverzibilno skupljanje mozga (atrofija), kao i oštećenje nerva (periferna neuropatija), su  povezani sa dugotrajnom izloženošću alkoholu. Takođe, otkazivanje jetre može uticati na mozak, što dovodi do somnolencije, konfuzije, kome i smrti.

Šta je prekomerno pijenje?

Prekomerno konzumiranje alkohola: 

⦁ Pijanje četiri ili više pića za žene i pet ili više pića za muškarce tokom jedne prilike.
⦁ Obilno piće, što je osam ili više pića nedeljno za žene ili više od 14 pića nedeljno za muškarce.

Umereno pijenje je definisano kao samo jedno piće dnevno za žene i dva dnevno za muškarce. 

Komplikovana veza alkohoal i zdravlja mozga

Stručnjaci kažu da alkohol narušava važne delove funkcije mozga, i iako neka oštećenja izazvana alkoholom se mogu zaceliti, postoji značajan rizik od trajnih povreda.

Međutim, veza između alkohola i zdravlja je komplikovana, a istraživanja pokazuju da uzdržavanje od alkohola i prekomerno piće u srednjim godinama mogu povećati rizik od demencije.

Studija iz 2018. godine pregledala je preko 9000 ljudi, starih od 35 do 55 godina kada je studija započeta, da bi se utvrdilo da je nepijenje i prekomerna upotreba alkohola sredinom života povezana sa povećanim rizikom od demencije. 

Istraživači smatraju da, s obzirom na to da uzdržavanje od alkohola povećava rizik od dijabetesa i srčanih bolesti - dva faktora rizika za pad kognitivnih sposobnosti - ovo delimično može objasniti njihova otkrića.

8 promena u koje se dese kad prestanete da pijete alkohol

Pokazalo se da dugoročni efekti umerene konzumacije alkohola definisani kao maksimalno 14 pića nedeljno, ili najviše dva pića dnevno, možda smanjuju rizik od demencije.

Druge studije su pokazale da apstiniranje ima malo ili nimalo efekta. 

Međutim, u skoro svim studijama se pokazalo da veći nivo potrošnje alkohola šteti zdravlju mozga i kardiovaskularnog sistema.

Novo istraživanje otkriva da čak i umereni alkoholičari mogu udvostručiti rizik od demencije ako gube svest - čak i retko.