Mit o "muškom" i "ženskom" mozgu – ima li osnova?

Nauka ruši stereotipe, ali društvo ih i dalje koristi kao izgovor

Ideja da muškarci i žene razmišljaju drugačije često se objašnjava pojmom "muški" i "ženski" mozak. Neki veruju da su muškarci "racionalni", žene "emocionalne", muškarci bolji u prostornim zadacima, žene u jeziku. Ove podele deluju prihvatljivo jer se uklapaju u ono što smo od malih nogu učili. Ali nauka pokazuje da je stvarnost mnogo složenija.

Mozak nema pol na način na koji se to obično zamišlja. Strukturalne razlike između muških i ženskih mozgova postoje, ali su male, neujednačene i ne dovoljne da objasne ponašanje. U stvari, većina ljudi ima kombinaciju osobina koje se tradicionalno vezuju i za "muški" i za "ženski" mozak.

Studije snimanja mozga pokazuju da je mozak visoko individualan i da više liči na mozaik nego na dve jasno odvojene kategorije. Većina razlika koje primećujemo u načinu razmišljanja i ponašanju nije rezultat biologije, već socijalizacije – načina na koji nas društvo uči kako da se ponašamo, komuniciramo i reagujemo.

Virtuelna putovanja: Kako VR tehnologija pomaže starijima u borbi protiv usamljenosti

Deca se od najranijeg uzrasta usmeravaju ka različitim aktivnostima. Dečaci dobijaju konstruktivne i tehničke igračke, devojčice one koje podstiču negu i komunikaciju. S vremenom, to utiče na razvoj različitih veština, ali ne zato što mozak to traži, već zato što sredina to podržava.

Neki eksperimenti pokazuju da kad se ljudima ne kaže pol osobe, razlike u pristupu zadacima nestaju. Dakle, kada se uklone očekivanja, muškarci i žene pokazuju vrlo slične kognitivne sposobnosti. To ne znači da razlike ne postoje, već da nisu uklesane u biologiji.

Stvarni problem sa mitom o "muškom" i "ženskom" mozgu" je što se koristi kao opravdanje. Umesto da gledamo šta svakom pojedincu odgovara, svodimo ponašanje na rodne šablone. Tako gubimo priliku da razumemo jedni druge dublje i bez predrasuda.

Prosopagnozija - kad se ne prepoznaje lice čak i najbližih

Mozak je plastičan, promenljiv i oblikuje se iskustvom. Umesto da se pitamo ko je "logičniji" ili "osetljiviji", bolje je da se pitamo šta nekome treba da bi mislio, voleo i učio slobodno – bez etiketa koje ga ograničavaju. Nauka je tu jasna: ono što nazivamo "muškim" i "ženskim" mozgom zapravo je mnogo više pitanje raznolikosti nego razlike.