Prosopagnozija - kad se ne prepoznaje lice čak i najbližih

Ovo je stanje u kome ljudi imaju velike teškoće da prepoznaju lica

Prosopagnozija ili "facijalno slepilo" je neurološko stanje koje otežava ili potpuno onemogućava prepoznavanje lica. Prema istraživanjima, ovo stanje pogađa oko 2% svetske populacije. Glumac Bred Pit je nedavno javno progovorio o svojim iskustvima sa prosopagnozijom, što je pomoglo da se o ovom stanju više govori.

Stručnjaci su utvrdili da se prosopagnozija javlja na dva načina - kao urođeno stanje ili kao posledica moždanog udara ili povrede glave. Istraživanja pokazuju da mozak osoba sa ovim stanjem ne može da integriše različite delove lica u prepoznatljivu celinu. Umesto celovite slike, mozak obrađuje svaki deo lica posebno, poput slagalice koju ne uspeva da sklopi.

Prvi dan na novom poslu je posebno težak izazov. Zamislite da uđete u kancelariju punu ljudi i ne možete da razlikujete ko je ko. Neko vam je malopre pokazao gde je vaš tim, ali sad ne znate ko je vaš mentor. Na pauzama za kafu sedite sami jer ne prepoznajete ko vas je pozvao da mu se pridružite.

Kako treptanje odražava stanje uma i tela

Osobe sa prosopagnozijom razvijaju posebne strategije za snalaženje. Pamte karakteristične detalje - ožiljak na bradi, specifičan način gestikulacije, omiljenu šolju za kafu. U školi ili na poslu pamte ko gde sedi. Neki se oslanjaju na raspored kosa i brkova, drugi na boju glasa ili način hoda.

Socijalna anksioznost je česta posledica ovog stanja. Mnogi izbegavaju okupljanja jer se plaše neprijatnih situacija. Ne mogu da prate filmove - kad se scena promeni, likovi postaju neprepoznatljivi. Neki prestanu da izlaze jer im je previše stresno da stalno objašnjavaju zašto nisu prepoznali poznato lice.

Prosopagnozija se ne može izlečiti, ali postoje načini da se olakša život. Neuropsihološki tretman pomaže u razvijanju boljih strategija prepoznavanja. Računarski programi za vežbanje nude mogućnost da se u sigurnom okruženju uvežbavaju različiti izrazi lica i osnovne karakteristike.

Psihoterapija ima ključnu ulogu u savladavanju socijalne anksioznosti. Terapeuti rade sa pacijentima na izgradnji samopouzdanja i razvijanju tehnika za društvene situacije. Posebno je važno naučiti kako da se objasni svoje stanje drugima i kako da se prevaziđu neprijatne reakcije.

Trećina ljudi u Srbiji ima probleme sa spavanjem, koliko sna je optimalno?

Mobilne aplikacije sa veštačkom inteligencijom postaju sve korisnije. One pomažu u organizaciji fotografija i prepoznavanju ljudi na društvenim mrežama. Neke čak mogu da opišu karakteristike lica koja se pojavljuju na ekranu, što je posebno korisno u poslovnom okruženju.

Podrška okoline je presudna. Mali gestovi znače mnogo - kad se komšija predstavi u liftu, kad kolega nosi istu kravatu na važnom sastanku da bi bio prepoznatljiv, kad prijatelj mahne i kaže svoje ime pre nego što priđe. Na poslu pomažu fotografije sa imenima i stalna mesta za sedenje na sastancima.

Grupe za podršku povezuju ljude sa sličnim iskustvima. Tu mogu da razmene praktične savete - kako organizovati rođendansku proslavu kad ne prepoznaješ goste, kako se snaći na rodteljskom sastanku, kako objasniti detetu zašto ga nekad ne prepoznaš u parku.

Neprimetno povlačenje: Kako mikro-izolacija menja naš život

Prosopagnozija menja način na koji neko doživljava svet, ali ne mora da ograniči njegov društveni život. Uz podršku stručnjaka, porodice i zajednice, svakodnevni izazovi postaju lakši. Mali koraci čine razliku - od predstavljanja imenom do strpljenja kad neko ne prepozna poznato lice. Tako zajednica postaje mesto gde svako može da se oseća prihvaćeno, bez obzira na to kako vidi svet oko sebe.