Neke namirnice imaju "rok trajanja", a neke su "najbolje upotrebljive do" - u čemu je razlika?

Ima li je uopšte i šta je bolje za nas? Ovo kažu stručnjaci

Kako bismo znali da je neka hrana ili proizvod svež uglavnom se oslanjamo na datum isteka roka, a u ređim slučajevima i na miris. A da li biste kupovali hranu bez označenog roka trajanja?

Nedavno su u Velikoj Britaniji dva velika trgovinska lanca na više od 500 proizvoda ukinuli oznake za rok trajanja, a upravo o tome je za emisiju "Exploziv" na Prvoj televiziji pričao dopisnik iz Londona, Nenad Vulinović Zlatan, kao i ostali stručnjaci.

"Oznake za sveže namirnice "najbolje upotrebiti do" od 1. septembra ukinute su u Velikoj Britaniji. I to je urađeno postepeno, a već dugo godina unazad se razmišljalo o tome", objasnio je on.

Različita potrošačka udruženja i za zaštitu životne sredine su prethodnih godina vršila različita istraživanja, nakon čega je doneta ova odluka, koju je podržala tamošnja vlada. Ali kako će se to odraziti na potrošače i da li će promeniti išta, objasnio je Zlatan.

"Verovatno će se na taj način uštedeti na hrani i smanjiti bacanje hrane", rekao je on.

Koja je razlika između roka upotrebe i najbolje upotrebiti do?

"Kada na proizvodu piše 'upotrebljivo do', to se najviše odnosi na hranu koja je lako kvarljiva i koja je rizična po zdravlje ljudi, a pre svega zbog razvoja patogenih organizama. S druge strane, 'najbolje upotrebiti do' odnosi se na kvalitet hrane, pre svega one koja je manje kvarljiva", objasnio je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Inače, u lako kvarljive namirnice ubrajaju se: mleko, mlečni proizvodi (sir, kajmak, pavlaka), jaja, sosevi, kao i prelivi pravljeni od jaja i mleka", rekao je.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštititu potrošača Srbije smatra da ova promena ne bi trebalo da  dođe kod nas i da nema razloga da se menja nešto što je odavno utvrđeno naučnim istraživanjima i Evropskim i našim regulativama. On je istakao koliko je važno da na svakoj namirnici piše rok trajanja, pre svega što one nakon dužeg vremena skladištenja u magacinima mogu da izgube nutritivne vrednosti.

Za kraj, Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine podsetio je na podatak, da građanin Beograda svake godine u proseku baci 108 kilograma hrane, a najviše u đubretu završi ono što se i najviše koristi, ali i najbrže propada, kao što su voće, povrće, meso i hleb. Zato, pokušajte racionalno da iskoristite namirnice, a jedan od odličnih rešenja jeste da na nedeljnom nivou oranizujete plan obroka za svaki dan i da unapred kupite samo one namirnice koje će vam biti potrebne. Na tal način ćete uštedeti kako na hrani, tako i na novcu.