Opaka bolest može biti otkrivena i 15-20 godina ranije!

Potrebno je voditi računa o ovoj stvari

Naučnici sa londonskog Kings koledža tvrde da bi se znakovi promena u mozgu mogli uočiti 15 do 20 godina pre pojave simptoma Parkinsonove bolesti.

U otkrivanju promena značajnu ulogu ima serotonin, materija povezana sa spavanjem, raspoloženjem i apetitom koja se dosad nije povezivala s ovom bolešću čiji su simptomi drhtanje, premor i ukočenost, ali i depresija, problemi s pamćenjem i spavanjem.

Već dugo se Parkinsonova bolest povezuje s padom nivoa dopamina, hemijske materije koja je neurotransmitor između mozga i tela. Ipak, ovo istraživanje pokazalo je da je još jedna materija, serotonin, takođe povezana s ovom takozvanom ekstrapiramidalnom bolešću.

Da li su česte noćne more rani pokazatelj Parkinsonove bolesti?

Ispitanici u dvadesetima i tridesetima koji imaju retku mutaciju na genu SNCA, pa je sigurno da će razviti Parkinsonovu bolest u kasnim četrdesetima ili pedesetima, imali su značajno smanjen nivo serotonina.

Naime, naučnici su posmatrali mozak 14 osoba iz udaljenih sela u južnoj Grčkoj i Italiji koji imaju te genetske promene, s tim da je kod polovine već bila dijagnostikovana Parkinsonova bolest, a druga polovina nije imala nikakve simptome. Poređenje je rađeno s još 65 pacijenta s Parkinsonom, te sa 25 zdravih dobrovoljaca i uspeli su da utvrde rane promene u mozgu kod ispitanika u dobi od 20 do 30 godina, i to upravo u serotoninskom sastavu.

Drugim rečima, rezultati istraživanja pokazuju da se kod tih ispitanika nivo serotonina smanjio 15 do 20 godina pre nego što je došlo do problema s dopaminom, kako je objasnio Marios Politis, jedan od predvodnika studije.

Kako da na prirodan način povećate nivo DOPAMINA?

Pad serotonina takođe prethodi ranim kliničkim simptomima bolesti koji mogu da uključuju nedostatak osećaja mirisa, depresiju i poremećaj spavanja, i to čak 20 godina prije pojave bolesti. Ovi rezultati sugerišu da bi promene u serotoninskom sastavu mogle da deluju kao ključni signal ranog upozorenja za ovu tešku bolest.

"Naši rezultati upućuju na to da bi rano otkrivanje promena u serotoninu moglo da otvori vrata razvoju novih terapija koje će usporiti, a možda i sprečiti napredovanje Parkinsonove bolesti", rekao je Politis.

"Ključno je da smo otkrili promene u serotoninskom sastavu među pacijentima koji još nisu dobili dijagnozu. Takvo snimanje sastava serotonina u mozgu moglo bi da postane vredan alat za otkrivanje rizičnih pojedinaca, praćenje napredovanja bolesti i pomoć u razvoju novih tretmana", dodala je Heder Vilson, jedna od naučnica koja je radila na istraživanju.

Sve o ANHEDONIJI – Šta se dešava u mozgu?

"Ovo otkriće otvara mogućnost lečenja Parkinsonove bolesti u najranijoj mogućoj fazi, što je verovatno i najbolja prilika da se pomogne većem broj pacijenata čiji bi životi uništeni ovom strašnom bolešću", zaključio je profesor Derek Hil, koji inače nije učestvovao u ovom istraživanju.

U svakom slučaju ovo istraživanje će gotovo sigurno otvoriti mogućnost za pronalaženje dodatnih načina za pomoć, pre svega onima koji još nemaju simptome ili će barem odgoditi napredak Parkinsonove bolesti.