Sve o ANHEDONIJI – Šta se dešava u mozgu?

Anhedonija, ili nemogućnost da se oseti zadovoljstvo tokom prijatnih aktivnosti, javlja se kao posledica niza uzroka. Smatra se centralnom osobinom depresije. 

Većina ljudi će u nekom trenutku svog života izgubiti interesovanje za stvari koje su ih nekada uzbuđivale.

Anhedonija, međutim, dovodi ovaj gubitak do krajnjih granica; postaje nemoguće uživati u stvarima koje su nekada izazivale uzbuđenje, poput muzike, seksa, hrane i razgovora.

Osim velikog depresivnog poremećaja, može se pojaviti i kao deo drugih stanja, poput psihoza i Parkinsonove bolesti, kao i anoreksiju i poremećaje zloupotrebe supstanci.

Možda čak igra ulogu u želji pojedinca da se prepusti rizičnom ponašanju.

Vodič: Šta je tačno šizofrenija, kako se tretira i kakve su prognoze

Poslednjih godina anhedoniji se pridaje sve veća pažnja. Deo razloga za to je to što predviđa koliko će neko sa depresijom reagovati na lečenje.

Uobičajeni antidepresivi imaju tendenciju smanjenog dejstva kod ljudi koji imaju depresiju sa anhedonijom nego kod onih koji imaju depresiju bez anhedonije.

Budući da je lečenje depresije toliko izazovno, svaki dodatni uvid je dobrodošao. Postoje dokazi koji ukazuju na to da prisustvo anhedonije povećava rizik od samoubistva, pa ako se dokaže veza, prepoznavanje i suočavanje s anhedonijom moglo bi spasiti živote.

Šta se dešava u mozgu?

Kao i sa istraživanjem bilo kakvog emocionalnog odgovora, priča nije jednostavna zbog složenosti moždanih funkcija. 

Kod anhedonije su osnovni mehanizmi nagrađivanja narušeni. Ovo može uključivati promene u nivoima interesovanja, motivacije, predviđanja I očekivanja, koji su sami po sebi složeni, a svi se obrađuju različitim, ali preklapajućim neuronskim krugovima.

Anhedonija i nagrada

Postoje dokazi da mnogi pojedinci sa anhedonijom mogu doživeti zadovoljstvo na sličan način kao i ostatak populacije - samo što postoji nešto loše što se tiče motivacije, iščekivanja nagrade.

Za ljude sa anhedonijom proces nagrađivanja ne donosi zadovoljstvo. Pronalaženje koji deo ovog procesa ne funkciniše je težak posao.

Želja, motivacija i zadovoljstvo koje dobijamo od stvari su fluidni.

Naš mozak izračunava rizike i nagrade  koristeći više regija mozga, često bez našeg svesnog učešća.

Kolika je verovatnoća da tokom života doživite psihozu?

Deo bazalnih ganglija koji se naziva nucleus accumbens nazivan je „centrom zadovoljstva“.

Pored njega, sa anhedonijom su povezana i druga područja mozga:

• prefrontalni korteks, koji je uključen u planiranje i izražavanje ličnosti
• amigdala, koja obrađuje emocije i uključena je u donošenje odluka
• striatum, područje u kome se nalazi nucleus accumbens, uključeno u sistem nagrađivanja
• insula, za koju se smatra da je važna u svesti i samosvesti

Čini se da je prefrontalni korteks važan u obradi nagrada na visokom nivou, uključujući analizu troškova i koristi i donošenje odluka. Čini se da su njegove veze sa ventralnim striatumom posebno važne u motivaciji i stoga anhedoniji.

Uloga neurotransmitera

Neravnoteža neurotransmitera je takođe istraživana u odnosu na anhedoniju. 

Utvrđeno je da smanjena ekspresija dopamina u ventralnom striatumu depresivnih osoba je u korelaciji sa ozbiljnošću anhedonije, ali ne i depresivnim simptomima. 

Međutim, odnos dopamina i anhedonije sa nagradama je složen. Smanjeni nivoi dopamina u različitim delovima mozga mogu imati različite efekte.

Na primer, povećani dopamin u insuli ima suprotan efekat na donošenje odluka zasnovanih na naporima od povećanja dopamina u ventralnom strijatumu. Dakle, malo je verovatno da će dopamin ispričati celu priču.

GABA (inhibitorni neurotransmiter), glutamat (pobuđujući neurotransmiter), serotonin i opioidi takođe mogu odigrati svoju ulogu.

Na primer, izgleda da su ljudi sa depresijom koji imaju anhedoniju imaju smanjen nivo GABA-e. I depresivni ljudi sa smanjenom opioidnom aktivnošću doživljavaju manje zadovoljstva tokom pozitivnih interakcija.

Inflamatorni uticaj

Depresija i upala su povezuju već neko vreme. Naučnici su merili povećane nivoe zapaljenskih jedinjenja kod ljudi sa depresijom. 

Iako se veza između anhedonije i upale čini, možda, neočekivanom, ima smisla. Citokini su peptidni medijatori koje oslobađaju imune i zapaljenske ćelije i oni utiču na funkciju imunih odnosno zapaljenskih ćelija. Oni utiču na metabolizam neurotransmitera i aktivnost mozga.

Takođe, citokini podstiču osećaje, poput letargije, slabosti, gubitka apetita, pospanosti i osetljivosti na bol-a sve to ima paralele u depresiji. I ljudi koji se podvrgavaju citokinima tokom lečenja raka često prijavljuju depresivne simptome.

Iako nemamo potpuno razumevanje porekla anhedonije, dosadašnja istraživanja nam govore da je ona višestruka i - sasvim verovatno - različita od osobe do osobe.

Lečenje anhedonije

Trenutno ne postoje tretmani za lečenje anhedonije. Obično se tretira uporedo sa stanjem kojeg je deo - na primer, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina se često propisuju osobama sa depresijom.

Sve je više dokaza da standardni tretmani depresije ne doprinose anhedoniji i, što je još gore, mogu povećati problem izazivanjem emocionalnog otupljenja, seksualne anhedonije i anorgazmije ili nemogućnosti postizanja orgazma.

Pozitivno je to što se nedavno pokazalo interesovanje za anestetik ketamin kao potencijalni anti-anhedonski lek. Ketamin je pokazao obećanje kao tretman za depresiju, brzo smanjujući simptome i kod velikog depresivnog poremećaja i kod bipolarnog poremećaja.

Studija se konkretno bavila bipolarnim poremećajem rezistentnim na lečenje. Autori su zaključili da je ketamin brzo smanjio nivo anhedonije. 

U stvari, smanjenje se dogodilo u roku od 40 minuta i trajalo je do 14 dana nakon jedne injekcije. Zanimljivo je da se smanjenje dogodilo bez sličnog smanjenja simptoma depresije.

Predstoji još dug put do potpunog razumevanja mnogih delova anhedonije. Međutim, naše znanje polako raste i s vremenom postoji nada u rešenje ove izuzetno nametljive i iscrpljujuće bolesti.