filteri close
Objavljeno: 17.01.2024.
300x600

Ponovo nas čeka drastična promena temperature, što nikako ne valja po zdravlje

Posle hladnih dana i minusa u Srbiju je stiglo jesenje vreme, a posle toga nas čeka pravi prolećni dan. Opšte je poznato da ovakve nagle klimatske promene mogu da utiču na organizam.

Vreme utiče na zdravlje i raspoloženje ljudi. Postoji posebna oblast u meteorologiji koja se bavi time i ona se naziva biometeorologija. Republički hidrometeorološki zavod Srbije svakodnevno izdaje i bioprognozu.

Razlike u temperaturi, mogu da vam ugroze zdravlje. Glavobolja, uznemirenost, vrtoglavice, osećaj umora, najčešći su problemi koji nastaju zbog nagle promene vremena, odnosno "temperaturne vrteške".

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije.

Još je Hipokrat primetio da promena vremena pozitivno ili negativno deluje na zdravlje ljudi, napominje doktorka Ivana Milenković iz Doma zdravlja Stari grad. Stanje zdravlja zavisi i od toga u kom kraju sveta živimo i od načina prilagođavanja u zavisnosti od starosne dobi, kao i od psihičkog i zdravstvenog stanja organizma uopšte.

"Klimatske promene utiču i na zdrave, ali posebno na hronične bolesnike i stare. Međutim, pored radno aktivnog stanovništva, u poslednje vreme i deca ispod 15 godina starosti reaguju na klimatske promene. Oni reaguju na jonizujuće zračenje koje je pojačano posle grmljavine i atmosferskih nepogoda, dok kod starijih i radno sposobnih ljudi metabolizam može da bude osetljiviji te reaguje na hormonalne promene, a kod hroničnih bolesnika simptomi osnovne bolesti se pojačavaju", naglašava dr Milenković za RTS.

Važno je da svi znamo, kako zdravi, tako i hronični bolesnici, da su sve ove promene prolazne i da će se stanje stabilizovati kada se stabilizuju i vremenske prilike. Najteže ove promene podnose astmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari, reumatičari i psihijatrijski bolesnici koji jako teško podnose promene vremena.

Astmatičarima najviše smeta vlažnost vazduha koja dovodi do sužavanja manjih i srednjih disajnih puteva, naročito kod onih koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća i astmu.

Hladno vreme i vetar utiče na srčane bolesnike jer hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova, prvo perifernih, a zatim i onih koji ishranjuju srce, pa može doći do anginoznih bolova, stezanja u grudima, čak i do infarkta. Problem su i moždani krvni sudovi.

Lekarima u domovima zdravlja, tokom ovih dana sa temperaturnim skokovima, javljaju se često i gastroenterološki pacijenti kojima se pogoršavaju tegobe u pogledu čira na želucu ili dvanestopalačnom crevu. Takođe, dosta problema imaju i hipertoničari kojima se i pored redovne terapije javljju glavobolje i nesanica.