Ovo se dešava u telu kada jedemo previše

Promene su drastične, upozoravaju stručnjaci

Kad je napolju hladno i temperature padaju ispod nula stepeni celzijusa, to često može poslužiti kao instinkt da posegnemo za obilnijim i kaloričnijim porcijama hrane, pogotovo mesnih, u pokušaju da se ugrejemo.

Ali, da li je to ispravno, s obzirom na to da zimi zapravo ne spavamo zimski san i da li se radi samo o psihičkoj varki?

Prema rečima nutricionistkinje Signe Svanfeldt, zimi zapravo sagorevamo više kalorija.

"Mi trošimo malo više energije kada nam je hladno, jer naše telo koristi više energije da se zagreje. Nasuprot tome, u toploj klimi s visokim temperaturama možemo da se osećamo više raspoloženi za laganiju hranu", rekla je.

Ističe kako takođe možemo da osetimo želju da jedemo više tople hrane nego lakša jela kao što su salate, sendviči i voće.

Svanfeldt dodaje kako su prethodna istraživanja iz 2021. pokazala da se naš metabolizam ubrzava kada je hladnije, "dok se naša želja za jelom takođe povećava u poređenju s toplijom klimom".

"Ne treba da činimo nikakve drastične promene, iako može biti mudro poslušati signale gladi vašeg tela i osigurati da dobijete dovoljno energije i uravnoteženu raspodelu makronutrijenata" , pojašnjava ona i predlaže uravnotežene i tople obroke s puno proteina, vlakana i nezasićenih masti.

Složeni ugljeni hidrati takođe su idealni jer im je potrebno više energije za probavu.

"Ako imate bilo kakav cilj vezan za težinu, bilo bi mudro pratiti unos kalorija, kako biste bili sigurni da unosite dovoljno – ali i kako biste bili sigurni da ostajete unutar svojih potreba kako biste izbegli da jedete više od svojih potreba zbog povećane gladi", pojašnjava Svanfeldt.

Dakle, zašto se osećamo toliko gladni ako nam zapravo ne treba toliko dodatne hrane?

Naučnici sugerišu da bi to moglo da bude povezano sa serotoninom, slabljenjem sunčeve svetlosti što znači da pokušavamo da pronađemo druge izvore sreće – što bi vas moglo dovesti do navika koje se vezuju za unos hrane.

Sunčeva svetlost pokreće hormon koji stimuliše melanocite, koji može da potisne glad – smanjeni broj dnevnih sati može naknadno da poveća glad i apetit.

Stručnjaci preporučuju pridržavanje unosa ishrane unutar 12-satnog perioda, iako to nije moguće za sve, ali pomaže u "optimizaciji" šećera u krvi.

Takođe je bolje ne grickati kasno uveče, nego otići u šetnju nakon večere.