Promene u vašoj ishrani mogu uticati na vaše alergije - evo kako

Alergijske reakcije su sve češća pojava.

Inhalacioni alergeni utiču da ljudi pate od začepljenog nosa, curenja iz nosa, kijanja i svraba/suzenja očiju. Među sezonskim alergijama, polen drveća izaziva alergije u proleće, dok se polen korova pojavljuje u jesen. Višegodišnje (tokom cele godine) alergije uključuju grinje, bubašvabe, plesni i alergene kućnih ljubimaca (npr. krzno, perut). Koprivnjača ili svrab ubrzo nakon jela mogu biti znak alergijske reakcije na hranu. Teške reakcije (anafilaksa), obeležene oticanjem usta, grla, jezika ili lica, takođe se mogu javiti kao odgovor na unos određene hrane. Alergije na hranu uobičajene i kod dece i kod odraslih uključuju mleko, jaja, pšenicu, soju, kikiriki i orašaste plodove.

Kod nekih ljudi, određeni lekovi i biljni suplementi takođe mogu izazvati alergijsku reakciju. Na primer, neki antibiotici mogu izazvati osip, svrab, otok ili probleme sa disanjem. Drugi izvor alergijskih reakcija (obično kožni osip) je lateks, koji se nalazi u gumenim proizvodima kao što su baloni, gumene rukavice i kondomi. Otrov insekata koji ubode (pčele, ose i stršljeni) takođe može izazvati alergijske reakcije. Simptomi mogu uključivati kratak dah, otok u grlu, piskanje, ubrzan rad srca, vrtoglavicu i nizak krvni pritisak.

Povećana prevalencija alergija može delom biti posledica „higijenske hipoteze“, koja kaže da deca sa ograničenom izloženošću klicama razvijaju preterano reaktivan imuni sistem koji dovodi do alergija i alergijskih bolesti kasnije u životu. 

Uzroci i faktori rizika za alergije

Kada je prvi put izložen stranom proteinu (alergenu), imuni sistem alergične osobe pogrešno identifikuje alergen kao napadača. Kao rezultat, stvaraju se specifična antitela (imunoglobulin E ili IgE) koja se vezuju za specijalizovane ćelije zvane mastociti smeštene u koži, disajnim putevima i gastrointestinalnom traktu. Imuni sistem na taj način postaje osetljiv na alergen, iako se simptomi možda neće pojaviti. Naknadno izlaganje alergenu (nakon senzibilizacije na alergen) signalizira mastocitima da oslobađaju nalet histamina i drugih hemikalija koje iniciraju razvoj simptoma kao što su koprivnjača, curenje iz nosa i kijanje. Isti alergen može ostati neprimećen i neće izazvati nikakvu reakciju kod nealergičnih ljudi.

Genetska predispozicija za razvoj alergija i alergijskih stanja poznata je kao atopija. Različiti faktori životne sredine, uključujući zagađenje vazduha i dim cigareta, takođe doprinose verovatnoći razvoja alergije.

Dok određena hrana i pića mogu poboljšati alergije, drugi ih mogu pogoršati. Evo kako promene u vašoj ishrani mogu uticati na vaše alergije.

Jabuke, bobice i luk

Jabuke, bobice i luk su među najbogatijim izvorima hrane snažnog flavonoidnog jedinjenja kvercetina. Drugi odlični izvori su grožđe tamne boje, kelj, kapar, heljda i zeleni čaj. Antioksidativna i antiinflamatorna svojstva kvercetina doprinose zdravijim imunološkim funkcijama, povoljno utiču na krvni pritisak i šećer u krvi, kao i eliminaciju starih, zapaljenskih ćelija koje se akumuliraju sa starenjem. Prema pregledu iz 2016. godine, kvercetin takođe ima pozitivno dejstvo protiv alergija. 

Ananas i papaja

Varenje dijetetskih proteina prvenstveno se sprovodi proteolitičkim enzimima (ili proteazama) koje proizvodi probavni sistem. Pepsin počinje da razlaže proteinsku hranu (npr. meso, jaja) u želucu, dok tripsin i himotripsin (koji proizvodi pankreas) završavaju proces u tankom crevu. Proteolitički enzimi se takođe nalaze u određenim namirnicama, pre svega u svežem ananasu i svežoj papaji. Plod papaje sadrži papain, enzim za varenje proteina koji se obično koristi kao sredstvo za omekšavanje mesa. Svež ananas poslužen sa svinjetinom pomaže u razgradnji mesa jer sadrži bromelain, još jedan moćan proteolitički enzim.

Kajenski biber i đumbir

Prema studiji iz 2019. godine, kapsaicin je glavni bioaktivni sastojak kajenske paprike koji je odgovoran za njen ukus, kao i razne zdravstvene prednosti. Antioksidativna i antiinflamatorna svojstva povezana sa kapsaicinom mogu doprineti njegovim potencijalnim prednostima u lečenju alergija na hranu. Autori studije sugerišu da kontinuirana konzumacija kapsaicina tokom dužeg perioda može ublažiti alergiju na hranu.

Još jedan popularan začin, đumbir, može da poboljša simptome povezane sa sezonskim alergijama prema studiji iz 2016. godine.

Dinja i citrusi

Jedna od mnogih prednosti konzumiranja voća i povrća je povećanje nivoa vitamina C. Dok je vitamin C postao najpoznatiji po tome što je glavni antioksidant koji štiti od oštećenja ćelija, on igra ključnu ulogu u zarastanju rana, imunološkoj odbrani i održavanju i zdravlju 
kostiju i zuba, kao i drugih vezivnih tkiva kao što je hrskavica.

Pošto vitamin C ima antihistaminsku aktivnost, studije su pokazale da vitamin C može biti efikasan protiv alergijskih i respiratornih poremećaja, prema pregledu studija iz 2023. godine.

Med

Vekovima se med koristio u narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti kao što su opekotine, rane, kašalj, astma, gastrointestinalne bolesti i kardiovaskularni poremećaji. Danas, dokazi istraživanja podržavaju neke od terapeutskih efekata meda, uključujući antiinflamatorno, antioksidativno, antimikrobno, antidijabetičko i antikancerogeno dejstvo.

Dokazi iz studija, iako malobrojni, ukazuju na to da med takođe ima izuzetna antialergijska dejstva. Na primer, kliničke studije su pokazale da konzumacija meda značajno poboljšava alergijska stanja kao što su alergijski dermatitis i alergijski rinitis. 

Probiotska hrana

Mikrobiota creva igra suštinsku ulogu u razvoju zdravog imunog sistema. Povoljan sastav crevne mikrobiote (više dobrih mikroba i manje loših) podstiče otpornost imuniteta na alergene. Promene u crevnoj mikrobioti u ranoj fazi života dovode do gubitka imunološke tolerancije i predispozicije za alergije i alergijske bolesti kao što je ekcem.

Tekuća istraživanja sugerišu da probiotici, posebno laktobacili i bifidobakterije, mogu sprečiti ili poboljšati alergije regulacijom crevnih imunih ćelija. Na primer, probiotici podstiču proizvodnju antiinflamatornih citokina (npr. interferon gama) koji smanjuju alergijsku upalu.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je dominantan izvor masti u mediteranskoj ishrani, što je povezano sa nižim stopama kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa i drugih hroničnih stanja, prema pregledu studija iz 2019. godine. Mediteranska ishrana takođe štiti od alergija i alergijskih bolesti, posebno astme.

Masna riba

Studije su pokazale da se razvoj alergija i alergijskih bolesti može sprečiti unosom masne ribe tokom trudnoće, dojenja i detinjstva. Konzumiranje ribe može poboljšati suvu kožu i ekcem tokom sezone alergija

Šećer i rafinisani ugljeni hidrati

Visok unos šećera tokom trudnoće dovodi fetus u razvoju u rizik od razvoja alergija. Ovo može biti povezano sa sposobnošću šećera da aktivira sistemsku upalu. Alternativno, sugerisano je da se alergije i alergijske bolesti kod potomstva mogu razviti indirektno kao posledica prekomerne težine i gojaznosti.

Previše omega-6 ulja iz semena

Naša moderna ishrana karakteriše visok unos proinflamatornih omega-6 masti u odnosu na antiinflamatorne omega-3 masti, što se uglavnom pripisuje prekomernoj potrošnji ulja iz semena kao što su sojino, kukuruzno, suncokretovo i ulje.

Dolazi nam proleće, a sa njime i alergije - kako razlikovati sezonske od celogodišnjih