Pronađen univerzalni lek protiv raka? Zvuči neverovatno, ali...

Deluje senzacionalistički, ali prve informacije navode da su naučnici na dobrom tragu. Evo o čemu se radi.

Novootkriveni deo našeg imunog sistema mogao bi da bude se koristi kao svojevrstan oklop u borbi protiv svih vrsta raka, tvrde naučnici.

Tim sa Univerziteta u Kardifu je tokom laboratorijskih ispitivanja otkrio metodu koja bi mogla da se koristi za ubijanje raka prostate, dojke, pluća i još nekih vrsta.

Ovo otkriće objavljeno je u naučnom magazinu Nature Immunology, nije još testirano na pacijentima, ali naučnici tvrde da postoji ogroman potencijal.

Stručnjaci tvrde da, iako je sve još u ranoj fazi razvoja, ovo otkriće predstavlja značajnu vest.

A šta su tačno otkrili?

Naš imuni sistem je prirodni sistem odbrane tela od infekcija, ali istovremeno napada i kancerogene ćelije.

Žene, oprez! Izgleda da trajna farba za kosu povećava rizik od raka dojke!

Naučnici su tražili nekonvencionalne i nove načine na koji imuni sistem prirodno napada tumore.

Pronašli su T-ćeliju u ljudskoj krvi. To je imuno ćelija koja može da skenira telo da bi procenila da li postoji pretnja koja mora da bude eliminisana.

Razlika je u tome što ove ćelije mogu da napadnu razne vrste kancera.

„Postoji šansa da se tako leči svaki pacijent", kaže za BBC profesor Endrju Sjuel.

On je dodao: „Prethodno niko nije verovao da je to moguće".

„To bi moglo da poveća šanse za pronalaženje univerzalnog načina za lečenje raka - jedne T-ćelije sposobne da uništi mnoge različite vrste kancera".

Kakav obrt! Saharin je koristsan u borbi protiv raka?

Kako funkcioniše?

T-ćelije na površini imaju receptore pomoću kojih mogu da vide sve na hemijskom nivou.

Naučnici iz Kardifa otkrili su T-ćeliju sa receptorom koji bi mogao da pronađe i ubije različite vrste kancerogenih ćelija - u plućima, krvi, koži, debelom crevu, dojkama, prostati, jajnicima, bubrezima i materici.

A najvažnije od svega je što ne oštećuje normalno tkivo.

Tačan način na koji to radi još se istražuje.

Ova konkretna T-ćelija deluje zajedno sa molekulom MR1 koji se nalazi na površini svake ćelije u ljudskom telu.

Na ovaj (sasvim očekivani) način pušači i bivši pušači mogu smanjiti rizik od raka pluća

Smatra se da MR1 obeležava izobličeni metabolizam koji se nalazi u kancerogenoj ćeliji.

„Mi smo prvi koji su opisali T-ćeliju koja pronalazi MR1 molekule u kancerogenim ćelijama. To ranije nije bilo rađeno", kaže za BBC Geri Dolton, jedan od istraživača.

Šta je značajno?

Terapije T-ćelija raka već postoje, a razvoj imunoterapije raka jedna je od najuzbudljivijih grana u ovoj oblasti.

Najpoznatiji primer je CAR-T, leka koji se pravi od genetski skovane T-ćelije pacijenata.

CAR-T može da ima ozbiljne rezultate koji neke pacijente koji su bili terminalno bolesni pretvara u one koji su u stanju potpune remisije.

Ali nije bio uspešan u slučajevima „čvrstih tumora".

Sada istraživači tvrde da novootkriveni receptori T-ćelija mogu da dovedu do univerzalnog leka.

Portorikanski sos pomogao u otkrivanju uticaja luka na sprečavanje raka dojke

Kako bi to funkcionisalo u praksi?

Ideja je da se uzima uzorak krvi od pacijenta koji ima rak. T-ćelije bi bile izvučene, pa genetski modifikovane i reprogramirane kao receptori za pronalaženje tumora.

Unapređene ćelije bi rasle u velikim količinama u laboratoriji, a onda bi ih lekari vratili u tela pacijenata. Sličan je proces za CAR-T. Ipak, ovaj metod za sada je testiran samo na životinjama i ćelijama u laboratoriji i potreban je sprovesti niz bezbednosnih provera.

Slušamo mnogo o dobrobiti semena lana, ali on za neke može biti opasan

Šta kažu stručnjaci?

Lusija Mori i Đenaro de Libero sa Univerziteta u Bazelu, kažu da istraživanje ima veliki potencijal, ali da je još u ranoj fazi.

„Veoma smo uzbuđeni zbog imunoloških funkcije novih T-ćelija i mogućnost upotrebe u terapijama", navode oni.

Danijel Dejvis, profesor imunologije na Univerzitetu u Mančesteru rekao je: „U ovom trenutku, u pitanju je početno istraživanje i nije ni blizu stvaranja leka za pacijente".

„Nema dileme da je to značajno otkriće za osnovno poznavanje imunog sistema, ali i za budućnost medicine", dodao je Dejvis.

Izvor: BBC na srpskom