SAVETI ZA OČUVANJE ZDRAVLJA: Kako pravilno provetravati kuću tokom grejne sezone?

Dok težimo da unosimo zdrave namernice u naš orgnaizam, često tokom hladnih dana zaboravljamo koliko je bitan kvalitet vazduha koji udišemo.

U svakom domaćinstvu postoji mnogo zagađivača vazduha. To su prvenstveno izvori sagorevanja, kao što su:

• ulje
• gas, kerozin, ugalj, drvo
• duvan
• građevinski materijali i nameštaj, kao i oštećena, izolacija koja sadrži azbest
• proizvodi za čišćenje i održavanje domaćinstva, ličnu higijenu ili za hobije
• sistem centralnog grejanja i hlađenja i uređaji za ovlaživanje vazduha
• spoljni izvori kao što su radon, pesticidi i zagađenje iz spoljne sredine.

Stoga je redovno provetravanje vaše kuće apsolutno neophodno. Ne zaboravite da su štetne supstance koje lete vazduhom jedan su od pet najvećih rizika za naše zdravlje. 

Evo nekoliko saveta kako da provetrite prostor a da ne rashladite celu kuću:

15 minuta je dovoljno za pravilno provetravanje kuće

Ovom metodom će se rashladiti samo vazduh u zatvorenom prostoru. Potrebno je samo nekoliko minuta da se soba ponovo zagreje.

Ostaviti prozor ceo dan odškrinutim, nije efikasno: hladi zidove i košta mnogo više da se prostorija ponovo zagreje.

Najbolje vreme: pre 10 sati ili posle 21 sat

Spoljni vazduh je manje zagađen pre 10 sati ili posle 21 sat. Zato iskoristite ovo vreme i otvorite prozore.

Prioritet su kuhinja i kupatilo

Kuhinja i kupatilo su prostorije koje imaju najviše koristi od dobrog provetravanja. Zatim, slede spavaće sobe.

U drugim prostorijama vazduh generalno pravilno cirkuliše. Stoga je manje važno redovno ih provetravati, osim ako ne postoji problem sa vlagom.

Provetravanje ili ventilacija?

Ako se samo povremeno provetrava, ugradnja ventilacionog sistema obezbeđuje kontinuirano obnavljanje vazduha. Ovo je, takođe, rešenje i za prostorije bez prozora (npr. kupatila).

Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje 

Uticaj zagađivača vazduha u zatvorenom prostoru na naše zdravlje nekada se može osetiti ubrzo nakon izlaganja njihovom uticaju a nekada godinama kasnije. 

Neposredni efekti mogu se pojaviti nakon pojedinačne ili ponovljene izloženosti zagađivačima. To može biti iritacija očiju, nosa i grla, glavobolja, vrtoglavica i umor. Takvi neposredni efekti su obično kratkotrajni i mogu se lečiti. Ponekad je lečenje jednostavno uklanjanje izloženosti osobe izvoru zagađenja, ako se to može identifikovati. Simptomi nekih bolesti, uključujući astmu, pneumonitis itd, se mogu pojaviti ubrzo nakon izlaganja nekim zagađivačima vazduha u zatvorenom prostoru. 

Ne oklevajte da se obratite svom lekaru ako imate ove simptome!

Verovatnoća trenutne reakcije na zagađivače vazduha u zatvorenom prostoru zavisi od nekoliko faktora, kako što su starost i postojeća zdravstveni problemi. U drugim slučajevima, da li će osoba reagovati na zagađivač zavisi od individualne osetljivosti, koja izuzetno varira od osobe do osobe. Neki ljudi mogu postati osetljivi na biološke zagađivače nakon ponovljenih izlaganja, a čini se da neki ljudi mogu postati osetljivi i na hemijske zagađivače. 

Određeni neposredni efekti slični su onima kod prehlade ili drugih virusnih bolesti, pa je često teško utvrditi da li su simptomi rezultat izloženosti zagađenju vazduha u zatvorenom prostoru. Iz tog razloga, važno je obratiti pažnju na vreme i mesto pojave simptoma. 

Život sa jednim plućnim krilom: Evo šta treba da znate!

Ako simptomi nestanu kada je osoba udaljena od kuće i povrate se kada osoba vrati, potrudite se da identifikujete izvori zagađenja vazduha koji mogu biti mogući uzroci problema. Neki efekti mogu biti pogoršani neadekvatnim dovodom svežeg vazduha ili usled grejanja, hlađenja ili vlažnosti u kući. 

Ostali efekti na zdravlje mogu se pojaviti bilo godinama nakon izlaganja ili tek nakon dugih ili ponovljenih perioda izlaganja. Ovi efekti, koji uključuju neke respiratorne bolesti, bolesti srca i rak, mogu biti ozbiljno iscrpljujući, pa čak i fatalni.