Saznajte sve o amniocentezi: Kako se izvodi, kada je potrebna i koje su moguće komplikacije!

Amniocenteza je procedura kojom se uzima uzorak plodove vode  iz materice u dijagnostičke  ili u svrhu lečenjea. 

Amniocenteza se ne radi svim trudnicama, već samo ako postoji velika šansa da vaša beba ima zdravstvene ili hromozomsko promene.

Radi se kada je:

• raniji test prenatalnog skrininga sugerisao  da postoji mogućnost nasledne bolesti (pozitivan dabl ili tripl test)
• prethodni plod imao hromozomski poremećaj ili defect neuralne cevi.
• postoji porodična istorija neke nasledne bolesti (Daunov sindorm, Patau, Edvardsov…)
• ultrazvučni nalaz je pokazao neke promene za koje je potrebno dodatno ispitivanje

Važno je zapamtiti da ne morate da radite amniocentezu ako je ponuđena. Na vama je da odlučite da li to želite.

Vaš lekar će razgovarati sa vama o tome šta test uključuje i obavestiće vas koje su moguće koristi i rizici, kako bi vam pomogli da donesete odluku.

Kako se izvodi amniocenteza?

Amniocenteza se obično sprovodi između 15. i 20. nedelje trudnoće, ali se po potrebi može uraditi i kasnije.

Iako se može uraditi ranije, ovo može povećati rizik od komplikacija amniocenteze i obično se izbegava.

Tokom testa, duga, tanka igla se ubacuje kroz vaš trbušni zid, vođena ultrazvučnom kamerom. Igla se ubacuje u amnionsku kesu koja okružuje fetus i uzima se mali uzorak plodove vode za analizu.

Sam test obično traje oko 10 minuta, a cela procedura može trajati 30-45 minuta.

Amniocenteza se obično opisuje kao neprijatna, a ne bolna. Neke žene opisuju bol sličan bolu tokom menstruacije ili osećaj pritiska kada se igla izvadi.

Rezultati testiranja

Prvi rezultati testa trebalo bi da budu dostupni u roku od tri radna dana i to će vam reći da li vaša beba ima zdravstvene ili hromozomske probleme.

Ako se radi testiraju i na ređa stanja, može proći dve do tri nedelje ili više da se dobiju rezultati testiranja.

Ako vaš test pokaže da vaša beba ima zdravstveni ili hromozomsko problem, lekar će razgovarati sa vama o tome šta možete da očekujete i koje vam opcije predstoje.

Možete odlučiti da nastavite sa trudnoćom, dok prikupljate informacije o stanju kako biste bili potpuno spremni, ili možete razmisliti o prekidu trudnoće (abortus).

Koji su rizici od amniocenteze?

Pre nego što se odlučite za amniocentezu, sa vama će se razgovarati o rizicima i mogućim komplikacijama.

Jedan od glavnih rizika povezanih sa amniocentezom je pobačaj.

Otprilike 1 od svakih 200 (0,5%) žena koje imaju dijagnostički test će pobaciti kao rezultat testa.

Postoje i neki drugi rizici, kao što su infekcija ili potreba za ponovnim zahvatom jer nije bilo moguće tačno testirati prvi uzorak koji je uzet.

Rizik da amniocenteza izazove komplikacije je veći ako se uradi pre 15. nedelje trudnoće, zbog čega se test radi tek posle ovog perioda.

Koje su alternative?

Alternativa amniocentezi je test koji se zove biopsija horionskih resica (CVS). Ovde se mali uzorak ćelija iz placente (organa koji povezuje snabdevanje krvlju majke sa krvlju njene nerođene bebe) uzima za testiranje.

Obično se sprovodi između 11. i 14. nedelje trudnoće, mada se po potrebi može obaviti i kasnije.

Otprilike 1 od svakih 200 (0,5%) žena koje imaju dijagnostički test će pobaciti kao rezultat testa. Rizik može biti veći kod blizanačkih trudnoća.

Ako vam budu ponuđeni testovi za utvrđivanje zdravstvenog stanja vaše bebe, specijalista uključen u izvođenje testa će vam predočiti različite opcije i pomoći vam da donesete odluku.

Visoko rizična trudnoća – uzroci i simptomi