Šećer u krvi menja brzinu razmišljanja – ovako to izgleda iz minuta u minut

Naučnici po prvi put pokazali kako oscilacije glukoze utiču na mozak tokom dana

Nova studija američkih naučnika pokazuje da promene nivoa šećera u krvi direktno utiču na to koliko brzo i precizno razmišljamo – i to ne u nekom dugoročnom smislu, već bukvalno iz minuta u minut.

Istraživači su pratili 190 osoba sa dijabetesom tipa 1 pomoću dva savremena alata: kontinuiranog merenja glukoze (CGM) i kratkih kognitivnih testova koje su ispitanici radili više puta dnevno preko mobilnih telefona. 

Ovo im je omogućilo da precizno posmatraju kako se promene u šećeru u krvi poklapaju sa promenama u razmišljanju, pažnji i reakciji.

Naši mladi i ne znaju da imaju dijabetes i hipertenziju, a nekad rizikuju i šlog!

Rezultat? Kada se nivo šećera naglo menja, ljudi postaju sporiji i manje precizni u obradi informacija. Kada im je šećer neznatno iznad proseka, razmišljanje im je brže. Međutim, pažnja – sposobnost da se ostane fokusiran duže vreme – nije bila pogođena.

Autori studije objašnjavaju da ovakva saznanja mogu pomoći ljudima sa dijabetesom da bolje upravljaju svojim danom – na primer, da odlože važne odluke ili zadatke ako im je šećer trenutno previše nizak ili previsok.

Dijabetes povećava rizik od raka, posebno kod žena

Studija je takođe otkrila da nisu svi podjednako osetljivi na ove promene. Stariji ljudi, oni sa češćim padovima šećera, hroničnim komplikacijama, umorom ili čak većim obimom vrata (!) bili su skloniji kognitivnim padovima kada se šećer menjao. 

Naučnici veruju da veći obim vrata može biti povezan sa rizikom od apneje i viškom masnog tkiva, što takođe utiče na rad mozga.

Za širu javnost, ovo istraživanje osvetljava važnu, ali često zanemarenu činjenicu – naš mozak zavisi od šećera ne samo za energiju, već i za efikasnost. I dok ne govorimo o "pametnim dijetama", jasno je da balans šećera u krvi može značajno da oblikuje naše mentalne sposobnosti, čak i u toku jednog dana.

Iako su potrebna dodatna istraživanja, ovaj rad nudi prvi detaljan pogled na to kako naš um prati ritam šećera u krvi – i zašto bi neki dani mogli da nam deluju mentalno "sporiji" bez jasnog razloga. Možda je razlog bio u glukozi, a ne u nama.