Srbija na žestokom udaru vrelina, bolnice su prepune!

Lekari upozoravaju: "Ovo je opasno po život!"

Srbija je već danima pod uticajem tropskih temperatura, koje povremeno dostižu i prelaze 40 stepeni Celzijusa. Ove ekstremne vrućine donose ozbiljne rizike po zdravlje, posebno u urbanim sredinama gde efekat "toplotnog ostrva" dodatno pojačava osećaj vrućine. 

Na visokim temperaturama, naš organizam je pod velikim stresom dok pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu, što može dovesti do različitih zdravstvenih problema, od dehidracije i sunčanice do ozbiljnih kardiovaskularnih stanja.

Važno je preduzeti odgovarajuće mere kako bi se smanjio rizik od zdravstvenih komplikacija tokom vrućina. To uključuje redovno hidrataciju, izbegavanje direktnog izlaganja suncu u najtoplijem delu dana, nošenje lagane i svetle odeće, kao i traženje hladovine i klimatizovanih prostora kada god je to moguće. Posebnu pažnju treba obratiti na starije osobe, decu i hronične bolesnike, koji su najugroženiji tokom ekstremnih vrućina.

Briga o stresu i mentalnom zdravlju na tropskim temperaturama

Ovih dana lekari imaju više posla. Ko je najugroženiji, za RTS je govorio prof. dr Nemanja Đenić sa Vojnomedicinske akademije.

"Broj pregleda, ali i hospitalizovanih pacijenata je poslednjih dana za nekih 20 odsto veći nego pre mesec dana", navodi prof. dr Nemanja Đenić.

Kapaciteti na VMA su sto odsto popunjeni, čak je bilo potrebno uneti dodatne krevete kako bi svi pacijenti bili zbrinuti. Najveći broj intervencija čine pacijenti sa akutnim infarktom miokarda.

"Infarkta je bilo mnogo i moram da kažem da je bilo i mladih ljudi u sali za kateterizaciju srca. Više puta sam rekao, pacijenti u četrdesetim godinama postaju dosta česti u salama za kateterizaciju. Imam utisak da je način života, faktori rizika i sve ostalo što prati to daje danak u svemu tome. Naravno, imate i genetiku, ti ljudi koji imaju genetiku ili ljudi koji imaju neke druge pridružene faktore rizika, kao dijabetes, su u posebnoj opasnosti i apelujemo da oni budu oprezni i da češće posećuju svoje lekare", naglašava prof. Đenić.

Još jedan od problema zbog koga se pacijenti javljaju je srčana slabost, posebno kod starijih i hroničnih pacijenata. Dolazi do povećanog priliva krvi u srce zbog širenja krvnih sudova tokom toplog vremena, tako da kod onih čije je srce već imalo naznake srčane slabosti, sada se to i klinički ispoljava, objašnjava Đenić.

Kako se pravilno (i ekonomično) rashladiti ventilatorom

"Tako da su pacijenti sa gušenjem najčešći, ali i takođe i druge indikacije koje, pogotovo kod mlađih ljudi, recimo, ubrzan rad srca, vrtoglavice i nesvestice, su nekako dominantni simptomi koji se javljaju", dodaje profesor.

Naravno, sve počinje od prevencije:

"Za početak, najvažnije je da se dobro hidriramo i da zaista gledamo da u najtoplijem delu dana nikako ne budemo napolju. Verujte, iz iskustva, iz prakse, iz hitne pomoći koju slušamo svako jutro, svedočimo koliko to problema donosi i lekarima, a pre svega tim pacijentima koji su to uradili. Takođe važno, ukoliko simptomi traju ili ne prestaju u narednih 15-20 minuta, apsolutno je potrebno pozvati stručnu medicinsku pomoć", ističe prof. dr Nemanja Đenić.