Šta je senilna degeneracija makule? Simtomi, faktori rizika, dijagnostika

Hronična oboljenja očiju kao što je senilna degeneracija makule (SDM) uzrok su brojnih izazova za pacijente i njihove porodice, jer oslabljen vid utiče na gotovo sve oblasti života.

Senilna degeneracija makule (SDM) se češće javlja sa starenjem (od oko 55. godine) i može da zahvati samo jedno ili oba oka. Razvija se na makuli (koja se naziva i „žuta mrlja“), koja se nalazi u središtu mrežnjače na očnom dnu.

Makula je približno veličine zrna pirinča, ali sadrži mnogo fotoreceptorskih ćelija i u osnovi je zadužena za oštar vid. Sa njom su povezane mnoge funkcije vida kao što su čitanje, prepoznavanje lica i finih detalja, razlikovanje boja. Ostatak mrežnjače opaža gotovo samo obrise i svetlo-tamne kontraste.

KAKO SE RAZVIJA SDM?

U ranim stadijumima, dolazi do nemogućnosti pravilnog razlaganja krajnjih proizvodametabolizma u mrežnjači, što dovodi do stvaranja naslaga koje se nazivaju druze.
Ovo će uzrokovati promene vida, međutim obično neće dovesti do potpunog gubitkavida. Neki pacijenti prijavljuju da ne razlikuju kontraste ili da im se oči tek sazakašnjenjem prilagođavaju promenama u osvetljenju.
Rani stadijum SDM može napredovati do kasnog stadijuma. U kasnim stadijumima
razlikuju se suva forma (poznata i kao „geografska atrofija“) i vlažna forma SDM
(poznata i kao „neovaskularna SDM“).

Postoje dva tipa:
-Suva forma SDM se javlja kada fotoreceptorske ćelije osetljive na svetlost počinju da odumiru, što za posledicu ima spori, ali progresivni gubitak vida u centralnom vidnom polju. Suva forma SDM vremenom može da se razvije u vlažnu.
-Vlažna forma SDM se javlja kada se ispod mrežnjače formiraju mali krvni sudovi kao odgovor na druze – lekari je nazivaju i „neovaskularna“ („neovaskularni“ označava „novoformirane krvne sudove“). Budući da su ovi novoformirani krvni sudovi manje stabilni i propustljiviji, tečnost ili krv mogu da prodru u okolno tkivo. Zato je ovaj oblik poznat i kao „vlažna“ forma SDM. Tkivo zadržava tečnost i otiče. Zadržavanje tečnosti oko makule može značajno da oslabi vid.

Kada ste poslednji put proverili vid?

Osobe sa SDM često gube sposobnost oštrog vida. Ipak, orijentacija u prostoru ostaje neizmenjena, kao i opažanje u spoljnom vidnom polju i razlikovanje „svetlosti“ i „tame“. Lica i predmeti u koje se direktno gleda često se jedva prepoznaju, ali pokreti i predmeti u uglu oka mogu.

Za razliku od suvog oblika SDM, vlažna forma SDM često napreduje značajno brže, ali može efikasno da se leči ako se lečenje započne u ranoj fazi.

KOJI SU FAKTORI RIZIKA ZA SDM?

Tačan uzrok SDM još uvek nije poznat. Međutim, postoji više faktora koji mogu
povećati rizik za nastanak bolesti. 

Poznati faktori rizika za SDM su:
▪ starost (zbog čega se bolest i naziva senilna degeneracija makule)
▪ pušenje
▪ visok krvni pritisak
▪ nezdrava ishrana (malo voća i povrća, alkohol, veliki udeo životinjskih masti)
▪ UV zračenje

KOJI SU SIMPTOMI SDM?

Simptomi SDM mogu značajno da se razlikuju od osobe do osobe. U ranim
stadijumima, možda nećete primetiti nikakve promene vida, naročito ako je
zahvaćeno samo jedno oko. 

Ako fotoreceptorske ćelije u makuli progresivno propadaju, mogu se javiti sledeći simptomi:
▪ Prave linije poput okvira vrata, prozora ili linija fuga u kupatilu izgledaju
savijeno ili izobličeno. Test Amslerovom mrežom može da pomogne da
proverite stanje svog vida.
▪ Potreba za svetlom za obavljanje uobičajenih aktivnosti tokom dana se
povećava (npr. tokom čitanja ili šivenja)
▪ Boje izgledaju bleđe
▪ Centar vidnog polja izgleda zamućeno, prazno ili sivo
▪ Povećava se osetljivost na blještavo svetlo (npr. tokom noćne vožnje)
▪ Može vam se činiti da reči nestaju tokom čitanja. Prilikom prelaska iz mraka
na svetlo, očima može biti potrebno više vremena da se prilagode novim
uslovima osvetljenja
▪ Kao član porodice, možda ćete primetiti da se navike osobe koja ima SDM
menjaju, na primer, ona približava novine dok ih čita. Možete da primetite i
da osoba ne vidi predmete koji se nalaze direktno ispred nje.

21 znak da naše oči stare

Ako Vi ili član Vaše porodice primetite promene ili slabljenje vida, odmah treba da posetite oftalmologa. Imajte u vidu sledeće: SDM ne izaziva bol!

Komplikacije koje izaziva SDM u svakodnevnom životu:
Senilna degeneracija makule, svakako, utiče na svakodnevne obaveze. 

Osoba kojoj je dijagnostikovan SDM, najčešće ima problem sa sledećim aktivnostima:

-Čitanje

-Vožnja automobila

-Prepoznavanje lica

-Kućni i drugi poslovi koji zahtevaju preciznost

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE SDM?

Za postavljanje dijagnoze, oftalmolozi često mogu da koriste fundoskopske preglede (preglede očnog dna) da bi otkrili promene na mrežnjači i makuli pre nego što pacijent primeti bilo kakve promene i slabljenje vida. Iz tog razloga je važno da idete na redovne godišnje kontrolne preglede očiju.

Pored toga, vaš oftalmolog može da obavi i neki od sledećih pregleda:
▪ Test oštrine vida
▪ Dobijanje odraza očnog dna i makule pomoću uveličavajućeg stakla na špalt
lampi, posebnoj vrsti mikroskopa
▪ Pregled pomoću optičke koherentne tomografije (OCT), gde reflektovani
laserski zraci proizvode presek slojeva mrežnjače i omogućavaju da se
patološke promene u vezi sa SDM otkriju u ranom stadijumu. Ova metoda je
neinvazivna i bezkontaktna.
▪ Pregled pomoću fluoresceinske angiografije (FA), gde nakon ubrizgavanja
boje u venu u ruci, ona brzo prolazi kroz krvotok i dospeva u krvne sudove
očiju. Zatim se snima niz slika očnog dna kako bi se prikazala distribucija boje
u krvnim sudovima mrežnjače.

Više o ovoj temi na tvojpogled.rs

Reference:

https://www.aao.org/eye-health...

 https://www.webmd.com/eye-heal...

 https://www.betterhealth.vic.g...