Sve što treba da znate o KATARAKTI na jednom mestu!

Katarakta je zamućenje proridonog sočiva. Postepeno napreduje i uznapredovaloj fazi može dovesti do gubitka vida. Ona je glavni uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 40 godina.

Katarakta globalno izaziva više problema sa vidom nego bilo koje drugo stanje oka ili bolest.

Katarakta uzrokuje da deo sočiva postane neproziran ili zamućen. Svetlost ne prolazi lako, a vid postaje zamagljen, poput gledanja kroz zamućen prozor. Što je sočivo zamućenije, vid će biti gori.

Kongenitalna katarakta može biti prisutna pri rođenju ili se pojaviti ubrzo nakon, ili neko vreme tokom dojenja ili detinjstva.

Katarakta povezana sa starenjem pojavljuje se kasnije u životu i najprisutnija je. 

Operacija katarakte je rutinska i najčešća vrsta očnih operacija.

Hirurgija

Kod teške katarakte jedini efikasan tretman je operacija.

Specijalista će preporučiti operativni zahvat ako pacijent:

• Ima problema sa brigom o sebi ili nekom drugom
• Ne može voziti ili teško vozi
• Ima problema sa napuštanjem kuće
• Teško vidi ili prepoznaje lica ljudi
• Ima problema da radi svoj posao
• Ne može pravilno a čita ili gleda televiziju

Pacijenti koji uzimaju alfa-blokatore ili razmišljaju o uzimanju alfa-blokatora treba da budu svesni da ovi lekovi mogu da povećaju poteškoće u operaciji katarakte.

Šta očekivati od operacije?

Preoperativni pregled: Pre operacije, specijalista će proceniti pacijentove oči i opšte zdravstveno stanje. Oko će biti izmereno tako da se može pripremiti rezervno veštačko sočivo.

Pre operacije: Kapi za oči daju se neposredno pre postupka, kako bi se zenice proširile. Ponekad kapi za oči sadrže anestetik ili lekar može ubrizgati lokalnu anesteziju u tkivo oko oka.

Kako anestetik počne da deluje, područje će postati ošamućeno, a pacijent neće ništa osećati. Tokom operacije oni će biti svesni jarkog svetla, ali neće moći videti šta se događa. Operacija katarakte je minimalno invazivna operacija, a pacijent će se vratiti isti dan kući.

Mogu se koristiti različite vrste sočiva za zamenu:

• Monofokalno sočivo je sočivo fiksne snage koje je postavljeno za jedan nivo vida, obično na daljinu
• Multifokalna sočiva mogu imati dve ili više različitih jačina, omogućava gledanje na blizinu i daljinu
• Prilagodljiva sočiva su najsličnija prirodnim ljudskim sočivima. Omogućuje očima da se fokusira na bliske i udaljene predmete

Operacija uključuje uklanjanje zamućenog sočiva iz oka i stavljanje na njegovo mesto veštačkog, bistrog, plastičnog. Ovo je intraokularni implantat ili intraokularno sočivao.

Ovo je poznato kao fakoemulzifikacija ili fako-ekstrakapsularna ekstrakcija.

Očni hirurg napravi sitni rez u rožnjači na prednjoj strani i ubacuje sondu kroz rez. Sonda koristi ultrazvuk i razbija zamućena sočiva na vrlo male komade. Oni se onda isisavaju.

Veštačka sočiva se zatim ubacuju kroz rez. Kapsula sočiva deluje kao džep, tako da drži objektiv na mestu. Prilikom prvog umetanja sočiva se savija, ali se otvara kada je u položaju.

Ceo postupak traje oko 30 minuta. Većina pacijenata će kratko vreme nositi plastičnu školjku na oku radi zaštite.

Ostali hirurški zahvati

Kod ručne ekstrakapsularne ekstrakcije sočiva se uklanja u jednom komadu, a za razbijanje se ne koristi ultrazvuk. Hirurg će napraviti malo veći rez u oku.

Kod intrakapsularne ekstrakcije uklanjaju se i kapsula sočiva i sočivo. Veštačka sočiva se ušiva u oko. Ova vrsta postupka je mnogo ređa.

Ako je za oba oka potrebna operacija, obično će se to raditi u razmaku od 4 nedelje.

Operacija katarakte može se izvesti pomoću tradicionalnih alata ili pomoću lasera.

Laser se kasnije može koristiti za rešavanje komplikacija poznatog kao  stanje posle operacije katarakte koje može nastati mesecima ili godinama kasnije.

Posle operacije

Kod većine pacijenata vid se poboljšava gotovo odmah. Možda će trebati neko vreme da se oko potpuno smiri. Ponekad posekotina oka zahteva šav, ali je obično dovoljno malo da se i samo zaceli.

Zašto treba jesti šargarepu, a kada je bolje izbegavati je

Pacijenti bi trebalo da izbegavaju energične aktivnosti neko vreme, ali većina ljudi otkriva da mogu da se bave svakodnevnim aktivnostima čim dođu kući.

Pacijentu će biti potreban test vida, jer će mu verovatno trebati druge naočare nakon operacije. Dijoptrija za nove naočare se može utvrditi tek nakon što im se vid smiri, ali to može potrajati i nekoliko nedelja.

Simptomi

Katarakta obično traje godinama i obično se pojavljuje u starijoj dobi. Sočivo postepeno postaje zamućeno.

Katarakta može otežati čitanje ili vožnju automobilom, posebno tokom noći. Videti izraze lica drugih ljudi može, takođe, postati otežano.

Razvija se sporo, tako da većina ljudi u početku ne zna da je ima, ali kako zamućivanje napreduje, vid se postepeno pogoršava. Vid na daljinu je prvi ozbiljno pogođen.
Katarakta često pogađa oba oka, ali retko jednako.

Osobe sa kataraktom mogu imati sledeće simptome:

• Zamućen ili maglovit vid
• Na vid mogu da utiču sitne tačkice
• Pacijent vidi male fleke koji zamagliju delove vidnog polja
• Vid se pogoršava kada su svetla ugašena
• Vid je ponekad lošiji kada je jako jarko svetlo ili odsjaj
• Neki ljudi koji imaju kataraktu takođe komentarišu da su boje manje jasne i blede
• Čitanje postaje teško i na kraju nemoguće
• Naočare je potrebno češće menjati
• Na kraju nošenje naočara postaje manje efikasno
• Retko ali osoba može videti oreol oko svetlih objekata, kao što su farovi automobila ili ulična svetla, ili videti duplo na jedno oko

Kako se vid smanjuje, a blještavi prednjih farova i uličnih svetala pogoršavaju, vožnja postaje opasna. Vozači s kataraktama počinju da trpe oči i učestalije trepere dok pokušavaju razjasniti ono u šta gledaju.

Katarakta obično ne menja izgled oka. Bilo koja nelagodnost poput iritacije, boli, svraba ili crvenila verovatnije je prouzrokovana drugim poremećajima oka.

Katarakta nije opasna po zdravlje osobe ili oka. Ako katarakta postane hipermaturna ili potpuno bela, može doći do upale, glavobolje i nekih bolova. Hipermalna katarakta koja uzrokuje bol ili upalu mora biti uklonjena.

Uzroci

Svako može razviti kataraktu, jer je najveći faktor rizika starost.

Faktori koji mogu povećati šansu za razvoj katarakte:

• Starost
• Porodična istorija bolesti
• Dijabetes
• Dugotrajno izlaganje jakoj sunčevoj svetlosti
• Prethodna upala oka
• Prethodna povreda oka

Profesionalni piloti imaju veću verovatnoću da razviju nuklearnu kataraktu, zbog izloženosti jonizujućem zračenju.

Lečenje

Ako je uticaj blag, hirurško lečenje možda neće biti potrebno. Tokom ranih faza jače naočare i jača svetla mogu pomoći poboljšanju vida.

Sledeći saveti mogu pomoći ljudima koji još nisu spremni na operaciju:

• Proverite da li naočare imaju najtačniju dijoptriju
• Koristite lupu za čitanje
• Nabavite svetlije lampe za kuću, kao što su halogene sijalice
• Nosite sunčane naočare da smanjite odsjaj u sunčanim danima
• Izbegavajte vožnju noću

Ovo su privremene mere, jer će se katarakta nastaviti razvijati i vid će se pogoršati.

Kako postaje teže obavljati svakodnevne zadatke, pojedincu će biti potrebna operacija. To je obično siguran i efikasan postupak.

Prevencija

Da bi se minimizirale komplikacije katarakte, ljudi bi trebalo da imaju redovne preglede oka, pogotovo kako stare.

Sledeći saveti mogu umanjiti rizik od razvoja katarakte. Za neke je dokazano da rade, dok drugi nisu potvrđeni.

Prestanak pušenja: Pušenje povećava rizik od brojnih stanja očiju, a studije su ga povezale sa trostrukim porastom katarakte. Postoje takođe indikacije da pušači mogu ranije imati simptome katarakte.

Ishrana: Zdrava hrana smanjuje rizik od bolesti, uključujući i probleme sa očima. Zdrava ishrana sadrži puno voća, povrća, integralnih žitarica, nerafinisanih ugljenih hidrata, masti dobrog kvaliteta, kao što su avokado, maslinovo ulje i omega ulja, ili biljni proteini ili mršavi proteini iz životinjskog porekla.

Crna čokolada je dobra i za vid

Lutein i zeaksantin su opisani kao „perspektivni“ u sprečavanju katarakte.

Gojaznost i dijabetes: Gojaznost značajno povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, faktora rizika od katarakte. Održavanje zdrave težine i držanje dijabetesa pod kontrolom pomoći će u smanjenju rizika.

Ostali faktori koji mogu pomoći u zaštiti od katarakte su:

• Nosite sunčane naočare koje blokiraju UV zračenje kada ste na suncu
• Osigurajte najmanje 7 sati kvalitetnog i kontinuiranog spavanja svake večeri

Istraživanja su sugerisala da piknogenol, ekstrakt kore borove pločice, može pomoći smanjenju rizika od katarakte.

Vrste

Postoje različite vrste katarakte. Neke od njih nisu povezani sa godinama.

• Sekundarna katarakta: Može se razviti nakon operacije oka zbog drugih stanja, kao što je glaukom, ili kao rezultat zdravstvenih problema poput dijabetesa. Upotreba steroida može povećati rizik.
• Traumatična katarakta: Ozljeda oka može izazvati kataraktu, čak i nekoliko godina kasnije.
• Zračna katarakta: Neka vrsta izloženosti zračenju može dovesti do stvaranja katarakte.
• Kongenitalna katarakta: Katarakta može biti prisutna pri rođenju, često na oba oka. Ne utiču uvek na vid, ali ako to urade, možda će biti potrebna operacija.

Dijagnoza

Svako ko ima problema sa vidom treba da poseti lekara, koji će ga potom uputiti oftalmologu.

Specijalista za oči će obaviti testove:

• Test vizuelne oštrine kako bi se utvrdilo koliko jasno osoba može da vidi predmet. To uključuje čitanje spiska pisama iz čitave sobe.
• Pregled špalt lampom koristi mikroskop za pregled rožnjače, dužice, sočiva i prostora između dužice i rožnjače.
• Tonometrija meri pritisak unutar oka.
• Ispitivanje mrežnjače vrši se nakon upotrebe kapi za oči za širenje zenica.

Kod pregleda mrežnjače, dilatacija zenica pruža veći uvid u zadnji deo oka. Specijalista pregledava sočivo da li ima znakove katarakte i da vidi koliko je gusto bilo koje zamagljivanje.