Sve što vas je zanimalo o kontaktnim sočivima na jednom mestuu!
Sve što treba da znate o izboru, nošenju, održavanju i bezbednosti
Kontaktna sočiva mnogima predstavljaju praktičnu alternativu naočarima. Omogućavaju jasniji vid bez okvira, ne ograničavaju vidno polje i pružaju veću slobodu tokom sportskih aktivnosti, putovanja i svakodnevnih obaveza. Danas postoje različite vrste kontaktnih sočiva, prilagođene različitim potrebama, dioptrijama i životnim navikama.
Ipak, njihovo korišćenje podrazumeva više od jednostavnog stavljanja i skidanja. Pravilan izbor, higijena, redovna kontrola vida i poštovanje preporuka za nošenje ključni su za očuvanje zdravlja očiju.
U nastavku donosimo odgovore na najčešća pitanja o kontaktnim sočivima – od toga kome su namenjena i kako se biraju, do pravilnog održavanja i mogućih komplikacija.
1. Ko može da nosi kontaktna sočiva?
Kontaktna sočiva mogu da nose osobe različitih uzrasta, uključujući decu i tinejdžere, pod uslovom da postoji odgovarajuća indikacija i da mogu da poštuju pravila njihove upotrebe i higijene.
Najčešće se koriste za korekciju:
- kratkovidosti (miopije),
- dalekovidosti (hipermetropije),
- astigmatizma,
- prezbiopije, odnosno otežanog fokusiranja na blizinu koje se najčešće javlja sa godinama.
Kontaktna sočiva mogu biti dobro rešenje i za osobe kojima naočare smetaju tokom sporta, rekreacije ili profesionalnih aktivnosti. Ipak, nisu pogodna za svakoga. Određena oboljenja i stanja oka, poput izraženog sindroma suvog oka ili čestih upala, mogu zahtevati poseban oprez ili predstavljati prepreku za njihovo korišćenje.
2. Koje vrste kontaktnih sočiva postoje?
Kontaktna sočiva razlikuju se prema materijalu, načinu nošenja i vremenu zamene.
Meka kontaktna sočiva najčešće se koriste jer su fleksibilna, udobna i relativno jednostavna za privikavanje. Mogu biti namenjena za korekciju kratkovidosti, dalekovidosti, astigmatizma i prezbiopije.
Tvrda gas-propusna sočiva izrađuju se od materijala koji omogućavaju prolazak kiseonika do rožnjače. Mogu pružiti vrlo kvalitetan vid, naročito kod određenih nepravilnosti rožnjače, uključujući keratokonus.
Prema rasporedu zamene, razlikujemo:
- Dnevna sočiva – koriste se jednom i nakon skidanja bacaju. Ne zahtevaju čišćenje i čuvanje.
- Dvonedeljna sočiva – koriste se tokom propisanog perioda, uz svakodnevno čišćenje i pravilno čuvanje.
- Mesečna sočiva – namenjena su korišćenju do 30 dana, uz odgovarajuću negu i poštovanje uputstva proizvođača.
Postoje i sočiva za produženo nošenje, ali se ona koriste isključivo prema preporuci stručnjaka. Spavanje sa kontaktnim sočivima povećava rizik od infekcija oka, čak i kada je reč o modelima koji su odobreni za produženo nošenje.
3. Kako izabrati odgovarajuća kontaktna sočiva?
Izbor kontaktnih sočiva ne treba zasnivati samo na dioptriji. Potrebno je obaviti pregled kod oftalmologa ili optometriste koji je obučen za procenu i propisivanje kontaktnih sočiva.
Prilikom izbora uzimaju se u obzir:
- dioptrija i eventualni astigmatizam;
- zakrivljenost i prečnik rožnjače;
- stanje suznog filma;
- osetljivost i zdravlje očiju;
- svakodnevne aktivnosti i navike;
- učestalost i planirano vreme nošenja.
Važno je znati da recept za naočare nije isto što i recept za kontaktna sočiva. Kontaktna sočiva nalaze se direktno na oku, zbog čega je potrebno odrediti i njihove specifične parametre.
4. Kako pravilno staviti i skinuti kontaktna sočiva?
Za osobe koje prvi put koriste kontaktna sočiva, stavljanje i skidanje može delovati komplikovano. Međutim, uz malo vežbe i pravilnu tehniku, postupak postaje jednostavan.
Pre svakog dodirivanja sočiva potrebno je:
- Temeljno oprati ruke sapunom.
- Dobro ih isprati i osušiti čistim peškirom koji ne ostavlja vlakna.
- Proveriti da li je sočivo neoštećeno i da li je okrenuto na pravu stranu.
- Pažljivo postaviti sočivo na oko prema dobijenom uputstvu.
Prilikom skidanja, ruke takođe moraju biti čiste i suve. Sočivo se pažljivo pomera na donji deo oka i uklanja jagodicama prstiju, bez upotrebe noktiju.
Ako imate poteškoće, nemojte na silu pokušavati da postavite ili uklonite sočivo. Zatražite praktičnu obuku od stručnjaka.
5. Kako se pravilno održavaju kontaktna sočiva?
Higijena je jedan od najvažnijih faktora za sprečavanje infekcija i drugih komplikacija povezanih sa nošenjem kontaktnih sočiva.
Kod sočiva koja se koriste više puta potrebno je:
- koristiti isključivo odgovarajući rastvor za kontaktna sočiva;
- očistiti i isprati sočivo prema preporuci proizvođača rastvora;
- svakodnevno menjati rastvor u kutijici;
- nikada ne dolivati novi rastvor preko starog;
- redovno menjati kutijicu za čuvanje sočiva, prema uputstvu;
- ne koristiti vodu iz česme za ispiranje ili čuvanje sočiva.
Važno je naglasiti da fiziološki rastvor nije zamena za dezinfekcioni rastvor.
Dnevna kontaktna sočiva ne čiste se i ne koriste ponovo – nakon skidanja bacaju se, čak i ako su nošena samo nekoliko sati.
6. Da li se sa kontaktnim sočivima sme spavati?
Spavanje sa kontaktnim sočivima generalno se ne preporučuje. Tokom sna smanjuje se dostupnost kiseonika rožnjači, a kontaktno sočivo dodatno može da ograniči njegov dotok.
Takva navika povećava rizik od infekcija rožnjače, uključujući ozbiljne infekcije koje mogu ugroziti vid.
Čak i ako koristite sočiva koja su namenjena produženom nošenju, režim korišćenja treba da odredi oftalmolog. Ukoliko slučajno zaspite sa sočivima, pažljivo ih uklonite kada to bude moguće bez napora. Ako se pojave bol, crvenilo, osetljivost na svetlost ili zamućen vid, potrebno je hitno potražiti oftalmološku pomoć.
6 znakova da su vam potrebne naočare za vid
7. Da li kontaktna sočiva mogu da izazovu suvoću i iritaciju očiju?
Da. Suvoća, osećaj peckanja, grebanja ili prisustva stranog tela u oku mogu se javiti kod osoba koje nose kontaktna sočiva.
Na ove tegobe mogu uticati:
- dugotrajno gledanje u ekran;
- boravak u klimatizovanim ili zagrejanim prostorijama;
- nedovoljno treptanje;
- neodgovarajući materijal ili tip sočiva;
- sindrom suvog oka;
- prekoračenje preporučenog vremena nošenja.
Kod blažih tegoba mogu pomoći odgovarajuće veštačke suze koje su kompatibilne sa kontaktnim sočivima. Međutim, ako se simptomi ponavljaju, potrebno je proveriti da li vam odgovaraju trenutna sočiva i režim njihovog nošenja.
8. Koji simptomi ukazuju da treba odmah skinuti sočiva?
Kontaktna sočiva ne bi trebalo da izazivaju bol. Određena nelagodnost može se javiti tokom početnog privikavanja, ali izraženi ili iznenadni simptomi zahtevaju pažnju.
Sočiva treba odmah ukloniti ako se pojave:
- crvenilo oka;
- bol ili izraženo peckanje;
- pojačano suzenje;
- zamućen ili oslabljen vid;
- osetljivost na svetlost;
- osećaj stranog tela koji ne prolazi.
Ovi simptomi mogu ukazivati na iritaciju, oštećenje rožnjače ili infekciju. Ako postoje bol, crvenilo, fotofobija ili zamućen vid, potrebno je hitno obaviti oftalmološki pregled. Nemojte ponovo stavljati sočiva dok se problem ne proceni.
9. Da li kontaktna sočiva mogu da se nose tokom sporta i putovanja?
Kontaktna sočiva su praktična za mnoge sportske aktivnosti jer ne klize, ne magle se i omogućavaju široko vidno polje.
Ipak, kod plivanja, ronjenja i drugih aktivnosti u vodi preporučuje se izbegavanje nošenja kontaktnih sočiva. Voda može sadržati mikroorganizme koji izazivaju ozbiljne infekcije rožnjače. Ako je korekcija vida neophodna, bolje je koristiti odgovarajuće naočare za plivanje sa dioptrijom.
Tokom putovanja važno je poneti dovoljno sočiva, odgovarajući rastvor, rezervnu kutijicu i naočare. U avionu suv vazduh može pojačati osećaj suvoće, pa je korisno imati veštačke suze kompatibilne sa sočivima.
10. Koliko često treba kontrolisati oči ako nosite kontaktna sočiva?
Redovne kontrole važne su čak i kada nemate nikakve tegobe i dobro podnosite sočiva.
Na pregledu se procenjuju vidna oštrina, stanje rožnjače, suzni film i način na koji sočivo naleže na oko. Učestalost kontrola određuje oftalmolog u skladu sa stanjem očiju i vrstom sočiva, a često se preporučuje najmanje jedna kontrola godišnje.
Ukoliko primetite promene vida, učestale iritacije ili nelagodnost, ne treba čekati zakazanu kontrolu.
Najčešće zablude o kontaktnim sočivima
„Kontaktna sočiva mogu da se izgube iza oka.”
Ne mogu. Anatomska struktura oka sprečava da sočivo ode iza očne jabučice. Može se pomeriti ispod gornjeg ili donjeg kapka, ali ne može dospeti iza oka.
„Ako dobro vidim, ne moram da idem na kontrolu.”
Netačno. Dobro vidno funkcionisanje ne znači da su rožnjača i ostale strukture oka bez promena. Kontrole su važne i kada nema simptoma.
„Mogu da produžim korišćenje mesečnih sočiva ako ih ne nosim svakog dana.”
Ne. Rok zamene računa se od otvaranja pakovanja, a ne od broja dana kada ste sočiva nosili.
„Mogu da isperem sočiva vodom ako nemam rastvor.”
Nikako. Voda nije sterilna i može sadržati mikroorganizme koji izazivaju ozbiljne infekcije oka.
„Kontaktna sočiva su manje bezbedna od naočara.”
Kontaktna sočiva mogu biti bezbedna i efikasna za korekciju vida kada su pravilno odabrana i kada se koriste u skladu sa preporukama. Međutim, zahtevaju doslednu higijenu i odgovornost korisnika.
Kontaktna sočiva zahtevaju odgovornost i pravilnu negu
Kontaktna sočiva mogu značajno unaprediti kvalitet života i omogućiti slobodu u svakodnevnim aktivnostima. Ipak, njihovo korišćenje podrazumeva odgovornost prema zdravlju očiju.
Najvažnije je da sočiva budu individualno odabrana, da se poštuju preporučeni rokovi zamene, da se održava higijena i da se ne zanemaruju simptomi koji mogu ukazivati na komplikacije.
Dobar vid nije samo pitanje dioptrije – važno je sačuvati i zdravlje očiju.
Male boginje u Srbiji: Od početka godine registrovano 27 slučajeva, najviše u epidemiji u Boru