Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
U Evropi 10.000 ljudi dnevno umire od kardiovaskularnih bolesti, zna se šta je glavni problem
Alarmantni podaci Svetske zdravstvene organizacije
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) iznela je zabrinjavajuće podatke o kardiovaskularnim bolestima, koje su odgovorne za 40 procenata smrtnih slučajeva u Evropi. To znači 10.000 smrtnih slučajeva dnevno, odnosno četiri miliona godišnje.
"Primena ciljanih politika za smanjenje unosa soli za 25 procenata mogla bi da spasi procenjenih 900.000 života od kardiovaskularnih bolesti do 2030. godine," izjavio je Hans Kluge, direktor evropskog ogranka SZO.
U Evropi svaki treći odrasli između 30 i 79 godina pati od hipertenzije, često uzrokovane konzumacijom soli. Pedeset i jedna od 53 zemlje u evropskom regionu SZO imaju prosečan dnevni unos soli iznad preporučenog maksimuma od pet grama, ili jedne kašičice, uglavnom zbog prerađene hrane i grickalica.
"Visok unos soli podiže krvni pritisak, što je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti kao što su srčani udar i moždani udar," navodi SZO.
Evropa ima najvišu prevalenciju visokog krvnog pritiska na svetu, ističe se u izveštaju SZO. Prema istom izveštaju, muškarci u regionu su gotovo 2.5 puta skloniji umiranju od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa ženama.
Takođe, postoji geografski jaz: verovatnoća umiranja mladih (30-69 godina) od kardiovaskularnih bolesti je skoro pet puta veća u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji u poređenju sa zapadnom Evropom.