Zašto dolazi do preloma kostiju i koje su faze oporavka

Od sportske povrede do slučajnog pada, ljudi lome kosti na sve načine - obično usled nekog udarca.

Kosti su jake, ali i one imaju svoje granice izdržljivosti. Bolesti poput raka i osteoporoze mogu dovesti do loma kostiju jer ove bolesti čine vaše kosti slabim i lomljivim.

Vrste preloma

Lekari govore o prelomima kostiju, koji se takođe nazivaju frakturama, pritom razlikujući nekoliko osnovnih pojmova:

• Otvoreni ili zatvoreni prelomi- Zatvoreni ili jednostavni prelomi se ne probijaju kroz kožu. Dešavaju se na ekstremitetima i lakši su za lečenje. Otvoreni ili složeni prelomi su u vidljivi, probijaju kožu, teže se leče i oporavak duže traje.
• Potpuni ili nepotpuni prelomi- Nepotpuni prelomi su oni prelomi gde je kost delimično prelomljena, a tu spadaju još i pukotine, fisure i infrakcije. Potpuni lomovi znače da je kost slomljena u punom obimu.
• Prosti ili složeni prelomi- Prosti podrazumevaju naprsnuće kostiju  bez odvajanja prelomljenih segmenata ili odvajanja u dva dela ali da su u osnovi su u kontaktu sa bazom sa mogućnošću manje dislokacije ili često bez nje. Složeni prelomi višebrojni prelomi na dugim kostima kod kojih je repozicija otežana.

Uobičajeni tipovi preloma:

• Poprečni: lomi se direktno preko kosti
• Stresni: vrlo tanka pukotina, koja se naziva i lom kosti
• Kosi: lomi pod uglom
• Subperiostalni: lomi se s jedne strane, ali se savija na drugoj - kao grana sa drveta
• Usitnjeni: kost se lomi na tri ili više komada

Čak i vrlo lagano vežbanje smanjuje rizik od lomova kod starijih žena

Druge vrste uključuju kompresivne prelome, koji se često dešavaju u kičmi, spiralne prelome i avulziju frakture, kada tetiva ili ligamenat povlače komad kosti.

Prvi simptom preloma: Bol

Ponekad deca naprave manje frakture kosti a da ni ne znaju. U drugim slučajevima, pak, vaše telo može biti u šoku, tako da u početku ništa ne osećate posle povrede. Ali obično slomljena kost znači dubok, intenzivan bol. A zavisno od preloma, mogu se osetiti i oštri bolovi.

Drugi simptomi

Osim bola, vaše telo pokreće sve vrste alarma kako bi vam ukazalo da nešto nije u redu. Možda ćete se osećati jezu, ošamućenost ili vrtoglavicu. Možda se i onesvestite. Oko mesta preloma možda ćete primetiti:

• Modrice
• Krutost
• Otok
• Toplotu
• Slabost

Takođe, možete imati problema sa korišćenjem tog dela tela ili vidite da kost ne izgleda pravo - kao da je savijena pod neobičnim uglom.

Zarastanje kostiju: Prva faza

Oporavak kostiju započninje samo nekoliko sati posle povrede. Osetićete otok oko preloma kako hematom počinje da se stvara. Vaš imuni sistem će poslati ćelije koje deluju poput sakupljača smeća - oslobađaju se sitnih delova kosti i ubijaju sve klice. Takođe, rastu krvne žile u tom području kako bi pomogli procesu lečenja. Ovaj proces može trajati nedelju ili dve.

Zarastanje kostiju: Druga faza

Tokom narednih 4-21. dana dobijete meki kalus oko slomljene kosti. To je slučaj kada se supstanca koja se zove kolagen ulazi i polako zamenjuje ugrušak krvi. Kalus je čvršći od hematoma, ali nije jak poput kostiju. To je deo razloga zbog kojeg dobijate gips - on fiksira povređenu kost u mestu. Ako nije fiksiran, meki kalus se može slomiti i vratiti vaš oporavak na početak.

Zarastanje kostiju: Treća faza

Otprilike dve nedelje posle preloma, ćelije zvane osteoblasti se kreću i započinju sa radom. Oni formiraju novu kost, dodajući minerale mešavini da bi kost bila tvrda i jaka dok premoštavaju slomljene komade. Ova faza se naziva tvrdi kalus. Obično se završava 6-12 nedelja nakon preloma kosti.

Zarastanje kostiju: Četvrta faza

Sada ste u završnoj fazi: oporavka polomljene kosti. Ovde ćelije zvane osteoklasti vrše fino podešavanje. Oni razgrađuju svaku dodatnu kost koja je nastala tokom zarastanja, tako da vaše kosti dođu u pravilan oblik. Kada dostignete ovu fazu, povratak vašim normalnim aktivnostima zapravo vam pomaže da ozdravite. Ovaj korak može se nastaviti dugo nakon što se osetite bolje, ponekad traje i do 9 godina.

Lečenje prostih preloma

Tretman za svaki prelom se svodi na tri osnovna koraka:

• Postavite kost u ispravan položaj.
• Fiksiranje dok ne zaraste.
• Ublažavanje bola.

Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih

Za osnovni prelom, lekar će možda morati da vrati kost na svoje mesto. Tada ćete verovatno dobiti gipsani zavoj, potporu da podupre vašu kost i spreči je da se pomera. Vaš lekar vam takođe može dati lek protiv bolova.

Lečenje složenih lomova

Za teže prelome, možda vam je potrebna operacija. Lekari mogu da ubacuju metalne šrafove, žice, šipku ili druga sredstava kako bi držali kost na mestu tako da može pravilno zarastati. Ti delovi mogu ostati u telu nakon što se izlečite, ili ih u nekim slučajevima lekar izvadi posle oporavka.

U retkim slučajevima će vam biti potrebna sistem tegova i natega oko vašeg bolničkog kreveta koji vaše kosti držati u pravom položaju.

Oporavak: Prve i druge nedelje

Prosečan oporavak traje 6-8 nedelja, ali može da varira u zavisnosti od kostiju, vrste preloma, vaših godina i vašeg ukupnog zdravtvenog stanja. Tokom prvih par nedelja, treba će vam strpljenje i dobra. Ovde postavljate pozornicu za isceljenje. Pažljivo pratite uputstva lekara i:

• Ne konzumirajte cigarete.
• Radite vežbe po preporuci lekara.
• Jedite zdravu hranu.
• Odmarajte slomljenu kost što je više moguće.

Oporavak: Treće do pete nedelje

Gips vam je potreban za izlečenje, ali nakon samo nekoliko nedelja bez pokreta, mišići počinju da atrofiraju. To je često vreme kada treba da započnete neke osnovne vežbe ili ranu fizikalnu terapiju. Time smanjujete ukočenost, aktivirate mišiće i radite na razbijanju ožiljačnog tkiva. Takođe, počinjete da se krećete pokrećući ovaj deo tela koji je neko vreme mirovao usled povrede.

Oporavak: Šeste do osme nedelje

Ovo je obično faza u kojoj se skida gips. Vaša koža i malje bili zatvoreni gipsom, a vaši mišići će biti slabi, tako da možete primetiti da:

• Malje na telu su tamnije nego inače
• Koža je bleda ili ljuskasta
• Deo tela koji ste slomili izgleda tanje - ima manje mišića

Vremenom ćete se vratiti u normalu i možda će vam trebati više fizikalne terapije. Dok započinjete redovne aktivnosti, obratite se lekaru da li imate ograničenja u pogledu onoga što možete da radite.

Kada otići kod doktora

Dok se lečite, pazite na bilo kakve znakove problema. Idite kod lekara ako primetite probleme kao što su:

• Pomodrela koža
• Da ne možete pomerati prste na nozi ili ruci koja je bila polomljena
• Bol se ne smanjuje
• Problemi s gipsom, bilo da je napukao ili vas prejako steže ili je preslab
• Znaci infekcije, kao što su crvenilo, oticanje ili iscedak koji neprijatno miriše
• Trnce, ukočenost, bockanje ili druge neobične osećaje u povređenom ekstremitetu.