filteri close
Objavljeno: 28.06.2020. Image source: Unsplash/Tim Mossholder

Kad sami sebi pravimo pakao u glavi

Većina ljudi je potpuno saglasna da 2020. godina nezaustavljivo grabi ka vrhu spiska najgorih godina svih vremena.

Svakog dana, od jutra do mraka izloženi smo bujici vesti, a većina njih je veoma negativne prirode. Lavini problema koja nas ove godine zatrpava sada možemo da dodamo još jednu nevolju: čitanje loših vesti je loše za naše zdravlje!

Sasvim je normalno da se svako od nas svakodnevno informiše o bitnim događajima, pogotovo u slučaju posebne situacije kao što je aktuelna pandemija Covid-19, ali ispostavlja se da sve ima svoju granicu.

Ovo istraživanje razbija predrasude o USAMLJENOSTI

Naime, sve više stručnjaka upozorava na zdravstvene probleme koji mogu da nastupe ako se izlažemo prevelikoj količini loših vesti.

Ispostavlja se da je u ljudskoj prirodi da se više fokusira na negativno nego na pozitivno, što znači da je veća verovatnoća da upadnemo u vrtlog jurnjave za lošim vestima (pogotovo u toku kriznih perioda) nego da provedemo sate tragajući za zabavnim sadržajem, piše "SK".

Nekontrolisano pregledanje društvenih mreža i sajtova sa vestima, samo da bismo našli loše vesti, a zatim ceo ciklus pokrenuli ispočetka, i tako satima, sada ima svoj zvanični naziv.

Koliko su zaista opasni napadi panike?

Ako loše vesti jurite preko računara, to se naziva doomsurfing, a ako koristite mogilni uređaj onda se radi o doomscrollingu (engl. doom - propast, strašna sudbina).

Dok praćenje vesti, čak i kada su loše, nije problematično u malim i umerenim količinama, jer je uvek bolje biti informisan, nevolje nastaju kada se vreme provedeno uz ekran meri satima, kada ljudi čitaju loše vesti od buđenja do spavanja, uvek sa mobilnim telefonom u ruci.

Stručnjaci za mentalno zdravlje iz SAD upozoravaju da je kod osoba koje jure (loše) vesti više od dva sata dnevno značajno povećan rizik od razvoja anksioznosti (teskoba, neprestana strepnja da će se desiti nešto loše) i depresije (dugotrajno loše raspoloženje, tuga, bezvoljnost).

Savremeni poremećaj koji pogađa mlade, saznajte šta je hikikomori

U igri je još jedan fenomen, takozvani "sindrom zlog sveta".

Uzrok ove pojave, definisane još pre pola veka, kombinuje opsednutost sredstava informisanja lošim vestima i nemogućnost modernog čoveka da okrene leđa bujici vesti. Rezultat je stvaranje ubeđenja da je svet mnogo opasniji nego što stvarno jeste, povlačenje u izolaciju i, ironično, još veće izlaganje lošim vestima.   

Rešenje, očigledno, leži u ograničavanju vremena provedenom uz loše vesti i (bezbednom) kontaktu sa prijateljima koji pozitivno utiču na vaše raspoloženje. Kada je svet već pun loših vesti, nemojte izlagati svoje zdravlje dodatnom faktoru rizika.

Izvor: Svet kompjutera