Ovo istraživanje razbija predrasude o USAMLJENOSTI

Šta je, zapravo, usamljenost, i kako na nju utiču naše godine i pol?

Nova studija, objavljena u časopisu Ličnost i individualne razlike (Personality and Individual Differences) pokazala je da, nasuprot rasprostranjenom verovanju, usamljenost zapravo sa godinama slabi, a ne raste.

Takođe, čini se da je usamljenost manje uobičajna za žene, nego za muškarce, kao i da je rasprostranjenija u individualističkim, nego u kolektivistički ustrojenim društvima.

Ovo istraživanje zasniva se na skupu podataka koje je BBC sakupio u okviru svog „Eksperimenta o usamljenosti”.  

Usamljenost 

Poslednjih godina usamljenost je postala fokus brojnih istraživanja, jer niz dokaza pokazuje da su njeni efekte i na pojedince i na društvo sve veći.

Usamljenost negativno utiče na brojne aspekte života pojedinaca, na zdravlje i potrebu za medicinskom negom, kao i na ekonomiju i stanje društva.

Usamljenost radnika košta i poslodavca

Autori studije navode da se usamljenost može razumeti kao „razlika između stvarnih i željenih društvenih odnosa”.

Prema ovoj definiciji, dve osobe koje imaju isti broj društvenih odnosa mogu drugačije doživljavati usamljenost ako jedna želi više društvenih odnosa nego druga. 

Suprotno tome, dve osobe koje žele isti broj društvenih odnosa mogu doživeti različite nivoe usamljenosti ako jedna od njih ima više društvenih odnosa.

Da bi se pozabavili ovim problemom, autori su se osvrnuli na veliki i raznovrstan novi skup podataka kako bi istražili načine na koje kultura, starost i pol utiču na usamljenost. 

Više od 46.000 učesnika 

Studija se bazirala na BBC-jevim podacima iz eksperimenta o usamljenosti.

Ovo je skup podataka o skoro 55.000 ljudi starih između 16 i 99 godina iz 237 zemalja, ostrva i teritorija, što ga čini jednim od najvećih, najraznovrsnijih i najsveobuhvatnijih ove vrste.

Autori ove studije usredsredili su se na skup podataka ljudi koji su naveli svoj uzrast i precizirali da li su muškarac ili žena. Ukupno su koristili podatke 46.054 osobe. 

Da bi odredili nivo individualizma ili kolektivizma učesnika, autori su se oslanjali na postojeću studiju u kojoj je 101 zemlja podeljena u dve kategorije na osnovu toga da li u njoj vlada jači individualizam ili kolektivizam. 

EMOCIONALNA DISTANCA: Šta kada osoba nije u stanju da se emotivno veže?

Istraživači su učesnicima postavljali različita pitanja kako bi utvrdili njihovu usamljenost: 

• Osećate li nedostatak druženja?
• Da li se osećate izostavljeno?
• Da li se osećate izolovano od drugih?
• Da li se osećate u skladu sa ljudima oko sebe?

Učesnici su odgovarali na skali od jedan do pet, u odnosu na to koliko često su osećali navedene iskaze. 

Starost, pol i kultura utiču na usamljenost 

Autori su otkrili da usamljenost ima tendenciju porasta na osnovu individualizma ljudi i smanjuje se sa starenjem.

Usamljenost je bila rasprostranjenija među muškarcima nego ženama.

Autori su napomenuli da njihova studija nije u stanju da objasni razloge zaključaka do kojih su došli.

Kako su prokomentarisali: „Suprotno uvreženom mišljenju, usamljenost nije prepreka karakteristična samo za starije ljude. U stvari, mlađi ljudi prijavljuju jače i češće osećanje usamljenosti.”

Ovo bi moglo biti posledica različitih očekivanja koja imaju mladi i stariji ljudi u odnosu na sopstveni status (položaj) u društvu koje ih okružuje.

Usamljenost poprima oblik epidemije. Evo kako se zaštititi

Pokazalo se da ovaj starosni obrazac postoji u mnogim zemljama i kulturama.

Autori takođe smatraju da individualizam (jedinke, ili društva) verovatno pojačava usamljenost, posebno ako su prisutni i drugi faktori.

Što se tiče pola, postoji uverenost stručnjaka da su muškarci iskazali više usamljenosti pre svega zbog toga što u društvu često postoji stigmatizacija muških emocije, te im je ovaj vid istraživanja i pozivanje da otvoreno iznesu svoja osećanja dao priliku da o njima progovore.