Zašto verujemo samo u ono što želimo: Kako nas potvrđujuća pristrasnost dovodi do pogrešnih zaključaka

Potvrđujuća pristrasnost (Confirmation Bias) je kognitivna pristrasnost u kojoj ljudi aktivno traže, tumače i pamte informacije koje podržavaju njihova postojeća uverenja, dok istovremeno ignorišu ili odbacuju informacije koje im se protive. 

Ova pristrasnost može dovesti do krivih zaključaka i predrasuda, jer nas sprečava da objektivno sagledamo situaciju ili da analiziramo podatke sa neutralne tačke gledišta.

Kako potvrđujuća pristrasnost funkcioniše?

Potvrđujuća pristrasnost deluje kroz nekoliko mehanizama:

1. Selektivno traženje informacija: Ljudi će često tražiti informacije koje potvrđuju njihova postojeća verovanja. Na primer, osoba koja veruje u određene zdravstvene benefite određene hrane sklona je da čita samo članke koji podržavaju to verovanje, zanemarujući istraživanja koja pokazuju suprotno.
2. Selektivno pamćenje: Ljudi su skloniji da pamte informacije koje podržavaju njihova verovanja, dok zaboravljaju one koje ih osporavaju. Ovaj mehanizam osigurava da uverenja ostaju stabilna tokom vremena, jer nas podseća samo na ono što ide u njihovu korist.
3. Tumačenje dvosmislenih informacija: Kada ljudi nailaze na informacije koje su neutralne ili dvosmislene, skloni su da ih protumače u skladu sa sopstvenim verovanjima. Na primer, u političkim debatama, ljudi će često tumačiti neutralne izjave kao podršku njihovim stavovima.

Da li znate šta je IKEA EFEKAT u psihologiji?

Kako se potvrđujuća pristrasnost pojavljuje u svakodnevnom životu?

Potvrđujuća pristrasnost se može manifestovati u mnogim situacijama:

• Politika: Ljudi često prate medije i izvore informacija koji potvrđuju njihove političke stavove. Na primer, konzervativni glasači češće prate konzervativne medije, dok liberalni glasači prate liberalne izvore. Ovo može produbiti razlike među ljudima i izazvati polarizaciju.
• Teorije zavere: Ljudi skloni teorijama zavere često traže dokaze koji podržavaju njihova verovanja, dok odbacuju dokaze koji im se protive. To ih može dovesti do još čvršćeg verovanja u teoriju zavere, jer svaki novi podatak tumače kao dokaz svoje teorije.
• Lični odnosi: U međuljudskim odnosima, potvrđujuća pristrasnost može se manifestovati tako što ljudi uvereni u nečiju lošu nameru ignorišu pozitivne gestove te osobe i traže dokaze koji će potvrditi njihovo negativno mišljenje.

Zašto se potvrđujuća pristrasnost dešava?

Potvrđujuća pristrasnost ima duboke korene u ljudskoj psihologiji. Evo nekoliko razloga zašto ljudi podležu ovoj pristrasnosti:

1. Emocionalna uteha: Pristup informacijama koje potvrđuju naša verovanja može nam doneti osećaj sigurnosti i emocionalne udobnosti. Lakše je živeti s uverenjima koja nas umiruju, nego preispitivati sopstvene stavove.
2. Smanjenje kognitivnog opterećenja: Razmatranje informacija koje su u sukobu sa našim stavovima zahteva više mentalnog napora. Ignorisanje kontradiktornih informacija smanjuje kognitivno opterećenje.
3. Društvena podrška: Ljudi su skloni traženju mišljenja koja su u skladu s njihovim jer to često donosi osećaj pripadnosti i potvrde u društvenim grupama. Slažemo se s većinom, pa osećamo prihvaćenost.

Da li treniranje mozga može zaista pomoći u prevenciji mentalnog propadanja?