Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Alergija ili intolerancija? U čemu je razlika?
Lekar objasnio kako ih razlikovati i kako se koja predstavlja
Mnogi se žale da im se posle ručka ili večere nadima stomak, a kada ujutru ustanu primete da su im otekli prsti, nekada i celo telo.
Vaga često pokaže da su i teži za neki kilogram. Oticanje je nekada praćeno i glavoboljom.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, alergolog dr. Saša Milićević istakao je se alergija ubraja u imunološki proces sa antitelima grupe IG, gde organizam prepoznaje supstance hrane kao neku materiju koja je nama štetna.
Alergični na mobilni? Da, moguće je
I zato, umesto da napada viruse i bakterije on se usredsredi na komponente hrane i nastaje alergijska reakcija koja može da bude i opasna.
"Kod intolerancije nema imunološke reakcije, nema reakcije IG antitela. Klinička simptomatologija je prilično slična", rekao je doktor.
Dodaje da smo najčešće alergični na jaja, mleko, pšenicu, plodove mora i orašaste plodove. Reakcije intolerancije nisu opasne, ali su jako neprijatne i dugotrajne, teško se prepoznaju.
Postoji li veza između pojave alergija i bolova u zglobovima?
"Proteini su najčešći alergeni koji izazivaju alergološku reakciju. To mogu da budu različiti aditivi, dodaci, jer sve što jedemo je obogaćeno aditivim, koji imaju svoju svrhu, a organizam se brani od njih, jer je to nešto što nam je strano. Postoje dobri testovi koji se rade iz krvi ili putem proba na koži. Testovi su pouzdani ako se rade u laboratorijama koje imaju atest", istakao je dr Saša Milićević.