Autizam - evo zašto su važni rana dijagnostika i početak terapije

Autizam se ne "leči", ali važno je raditi na terapijama, jer se tako ljudima olakšava kvalitet života

Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja.

Autizam je poremećaj u mnogim delovima mozga, ali se ne može sa punom sigurnošću dokazati kako oni ostvaruju svoj uticaj na sveukupno ponašanje organizma.

Leka za autizam nema, ali važno je naglasiti da su u 21. veku ljudi sa autizmom prihvaćeni, kao i da društvo ima mnogo više razumevanja za takve ljude.

No, iako se autizam ne "leči", postoji čitav niz terapijskih metoda koje se mogu i moraju preduzeti.

Nauka još jednom potvrdila koliko majčine emocije utiču na novorođenče

Cilj terapija je popravljanje funkcionisanja deteta u svakodnevnom životu. Kasno započeto i neadekvatno lečenje može uticati na dugoročni ishod, i zato je autizam potrebno što pre dijagnostikovati i timski tretirati.

Deca sa autizmom odrastaju u odrasle osobe sa autizmom. Mnogima od njih će biti potrebna briga i staranje tokom celog života. Kod težih oblika autizma, samostalan život takvih osoba je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život i te kako moguć.

Terapija se obično prilagođava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, upornim programima edukacije i bihejvioralne terapije, može se pomoći detetu da dostigne određeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih veština.

Volontiranje i druga dobra dela umanjuju bol

Svi koji su angažovani oko tretmana moraju pokušati da shvate autistično dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu su potrebni oslonac i nežnost, ali pre svega želja da ga neko razume. Autistična deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba poštovati i uzvraćati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i srećno, u tom svom svetu koje dete nije samo izabralo.

Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih sa autizmom. Više od polovini dece u SAD je propisan lek protiv grčenja mišića, zajedno sa lekovima iz klase antidepresiva, antipsihotika i stimulanata.

Postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi porodice, medicinsko osoblje, terapeuti i angažovani stručnjaci...

Šta je to deluzioni poremećaj, koje vrste postoje, kako se manifestuje i kako se leči

Poslednjih nekoliko godina u tretmanu autizma pojavljuju se neki izveštaji da dobre rezultate daje hiperbarična oksigenacija u barokomorama.

Neke studije prijavljuju da je posle ovih tretmana došlo je do "značajnog poboljšanja" sledećih parametara: sveobuhvatnog funkcionisanja i kontakta dece sa okolinom, društvena interakcija, govorna, jezička i vizuelna komunikacija je unapređena, hiperaktivnost, razdražljivost i stereotipno ponašanje je umanjeno.

Iako se u lečenju autizma primenjuju mnoge dostupne tzv. "alternativne" terapije i intervencije, malo ih je podržano od strane naučnih studija.

Jedan jako mali broj alternativnih oblika lečenja ima malu empirijsku podršku u kontekstima kvaliteta života, mnogi drugi programi se fokusiraju na merenje uspeha kojima nedostaje prediktivna valjanost i stvarna relevantnost. Neka alternativna lečenja, ne samo da ne pomažu već mogu dovesti dete u ozbiljan rizik.

Kako zaustaviti efekte starenja prirodnim putem - kratak vodič

Imajući to u vidu, prenosimo vam dve metode koje neki ljudi koriste ljudi u olakšavanju simptoma autizma.

Ishrana:

Preferencija koju deca sa autizmom imaju za nekonvencionalnu hranu može dovesti do smanjenja debljine kortikalne kosti, pri čemu je ona veća kod dijeta bez kazeina, kao posledica niskog unosa kalcijuma i vitamina D. Osim toga, suboptimalni razvoj kostiju je takođe povezan sa nedostatkom vežbanja i gastrointestinalnim poremećajima.

Iako se popularno alternativni medicinski tretmani širom sveta koriste za lečenje osobe sa autizmom, od 2019. godine ne postoje dobri dokazi koji bi preporučili dijetu bez glutena i kazeina kao standardnu terapiju.

Pregledom iz 2018. godine zaključeno je da to može biti terapeutska opcija za specifične grupe dece sa autizmom, kao što su one s poznatim intolerancijama na proizvode sa glutenom ili alergijama na hranu, ili s markerima nepodnošljivosti hrane.

Zagađenje vazduha podstiče depresiju i stopu samoubistava

Muzikoterapija:

acPostoje indicije da terapija muzikom, kod autizma može poboljšati društvene interakcije, verbalne komunikacije i veštine neverbalne komunikacije. Muzika i mozak udruženo vrlo dobro funkcionišu, a stimulacija pojedinih područja u mozgu može da podstakne motorne veštine i reflekse. Takođe, ne treba zanemariti i veze koje postoje i veze između muzike i jezika u mozgu.

Objašnjenje pozitivnog dejstva muzike, zasnovano je na tome što muzika deluje na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene posredstvom čula, tako da se, pod uticajem laganih i prijatnih melodija, smanjuje lučenje hormona stresa, a povećava se lučenje prirodnih analgetika – hormona endorfina.