Volontiranje i druga dobra dela umanjuju bol

Novo istraživanje pokazuje da dobra dela imaju i bukvalni fizički efekat na nas

U raznim zemljama i raznim kulturama postoji izreka u stilu „pomažući drugima, pomažemo sebi“. E, nauka je sada pokazala da altruističko ponašanje zaista pomaže zdravlju.

U ovom slučaju, ono je definisano kao „stavljanje tuđe dobrobiti ispred svoje i ne očekivati ništa zauzvrat“. Studija Univerziteta u Mičigenu pokazala je da, na primer, volontiranje umanjuje stres i popravlja simptome depresije. Može da smanji i rizik od kognitivnih zastoja, pa čak i da nam pomogne da duže živimo.

Osim toga, izgleda da nam ovakvo ponašanje pomaže i da se borimo sa bolom. Jedna starija studija, iz 2017. godine otkrila je da ljudi sa hroničnim bolovima bolje osećaju manje bolova dok volontiraju, a da im ta aktivnost daje i dodatni osećaj svrhe.

Nervozni ste i opterećeni? Bojice u šake - umetnost smiruje!

Nova serija studija možda je pronašla i uzrok: oblasti mozga koje reaguju na bolnu stimulaciju se izgleda trenutno deaktiviraju kada osetimo iskustvo davanja.

„Ranija istraživanja naglašavala su dugoročne i indirektne posledice altruističkog ponašanja za ljude, ali ova sada pokazuju da oni koji se ponašaju altruistički trenutno osećaju manje bola“, navodi se u studiji.

Studija je urađena na uzorku od 287 ljudi. U njoj je otkriveno da ljudi koji dobrovoljno daju krv posle zemljotresa osećaju manje bola od onih koji su davali krv za rutinske testove, iako je igla za davanje krvi veća.

Druga je otkrila da ljudi koji koriste slobodno vreme da prevedu knjige i uputstva za migrante osećaju manje bola kada su izloženi niskim temperaturama od ljudi koji ne volontiraju.

Šta je to deluzioni poremećaj, koje vrste postoje, kako se manifestuje i kako se leči

U još jednoj studiji istraživači su angažovali obolele od raka, koji žive sa hroničnim bolom, da kuvaju i spremaju sebi, pa onda drugima. Kada su pomagali drugima, osećaj bola je opadao. Kada su radili za sebe, nivo bola je takođe opadao, ali ne toliko kao kada su radili za druge.

Najviše možda govori eksperiment kada su istraživači tražili od ljudi da doniraju novac za pomoć siročićima. Ako bi pristali, istraživači bi ih pitali da ocene koliko bi korisna bila njihova donacija. U tom trenutku su mozgovi ispitanika bili snimani magnetnom rezonancom, a u šakama bi im bili puštani elektro šokovi.

Rezultati su pokazali da centri za bol u mozgu onih koji su donirali reaguju manje na osećaj bola od onih koji nisu dali novac. Ne samo to, postojao je i dodatni faktor: što su ljudi više verovali da pomažu, to su manje reagovali na bol.

Ovo su najčešći psihički problemi žena u postmenopauzi

Sve to je navelo autore studije da zaključe da bi altruističko ponašanje možda može da se uključi u medicinu, da bi se razmotrilo kao možda dodatno sredstvo za trenutne bihejvioralne terapije za ublažavanje bola.

Ranija istraživanja dokazala su da činjenje dobrog stimuliše centre za nagradu u mozgu, što dovodi do dobrog osećaja kada uradimo nešto za drugo.

Smanjivanje bola u kombinaciji sa hemikalijama koje nas navode da se osećamo dobro – sve to navodi na zaključak da nas mozak nagrađuje kada pomažemo drugima, a ne očekujemo ništa za uzvrat.

Ako do sada niste pronašli razlog ili niste mogli da nađete vremena, možda je ovo dovoljno dobro da vas ohrabri da se uključite u neki dobrotvorni rad? Ili ako se već bavite njime da pomognete drugima da se i oni uključe.