Nervozni ste i opterećeni? Bojice u šake - umetnost smiruje!

Što je najbolje od svega, nije vam potrebno prethodno iskustvo.

Bez obzira da li ste Rembrant ili crtate „čiča Gliše“, nova studija otkriva da kreiranje umetnosti značajno smanjuje hormone stresa u telu.

Istraživači sa Univerziteta Drexel verovali su da ranije bavljenje umetnošću smanjuje nivo stresa, ali su otkrili da svako ima identične koristi.

„U isto vreme smo se začudili, a i nismo. Nije bilo iznenađenje zato što je osnovna ideja umetničke terapije da je svako kreativan i svako može da se izrazi u likovnim umetnostima kada radi u okruženju koje ga podržava. Sad kad smo to rekli, ja jesam očekivala da će efekat biti snažniji kod ljudi sa prethodnim iskustvom“, rekla je doktorka Girija Kaimal.

Pričate često sami sa sobom? Bez brige, to može biti znak dobre mentalne kontrole

Studija pod nazivom „Smanjenje nivoa kortizola i reakcije učesnika posle pravljenja umetnosti“ objavljena je u žurnalu „Art Therapy“.

„Biomarkeri“ su biološki indikatori (na primer, hormoni) koji se koriste da bi se izmerili uslovi u telu, kao što je stres. Kortizol je jedan od hormona čiji su nivoi mereni kod učesnika. Što su nivoi bili više, osoba je bila pod većim stresom.

Uzorak je bio 39 odraslih osoba, uzrasta od 18 do 59 godina. Oni su učestvovali u 45-minutnom pravljenju umetničkih radova. Nivoi kortizola mereni su pre i posle časa. Učesnici su na raspolaganju imali markere i papir, glinu za vajanje i materijale za kolaže.

Niko im nije davao uputstva kako šta da koriste, već su im samo rekli da koriste šta god žele, kako god žele. Bila im je obezbeđena i pomoć ako im zatreba bilo šta.

Od svih učesnika, nešto manje od pola je prijavilo da je ranije imalo uputstva sa kreiranjem umetnosti.

Rezultati su bili vrlo jasni: 75 odsto učesnika je imalo umanjene nivoe kortizola tokom pravljenja umetnosti. Važno je napomenuti da je bilo razlika u količini umanjenog kortizola, ali da nije uspostavljena korelacija između prethodnih iskustava sa umetnošću i manjim nivoima kortizola.

Učesnici su u svojim iskustvima pisali posle da je bilo „opuštajuće“, da su osetili kako se umanjuje tenzija, da se smanjuje opsesivnost i razmišljanje oko stvari na koje se ne može uticati.

„Stres na poslu” ponekad je samo izgovor

Zabeleženo je, doduše i da su se nivoi kortizola povećali tokom 45 minuta kod 25 odsto učesnika, ali je naglašeno da to ne mora nužno da bude loša stvar.

„Neka količina kortizola nam je esencijalna za opšte funkcionisanje. Ovi nivoi variraju tokom dana, a najviši su ujutru, jer nam oni daju energiju da pođemo u dan. Moguće je da je pravljenje umetnosti kod ljudi izazvalo uzbuđenje ili osećaj angažovanosti kod učesnika“, objasnila je Kaimal.

Otkrivena je i slaba korelacija sa uzrastom, odnosno da, prosto rečeno, pravljenje umetnosti više smiruje mlađe osobe, ali to nije bila drastična razlika.

Prema tome, zaključak je jasan: kada ste anksiozni, nervozni, pod stresom, opterećeni – uradite nešto kreativno, napravite neki kolaž, nacrtajte nešto, napravite origami ili nešto slično. Dokazano smiruje.