filteri close
Objavljeno: 02.11.2019. Image source: Free-Photos/Pixabay
300x600

Koliko puta ste samo tokom prethodne nedelje izgovorili da vam je na poslu suviše stresno?

Za mnoge ljude odgovor na ovo pitanje je dvocifren.

Ipak, u kolikom broju slučajevima je to bilo zaista tačno?

Susan David, psiholog sa Harvarda, tvrdi da je izraz „biti pod stresom” često korišćen da prikrije neke mnogo konkretnije probleme.

Prema njenim rečima, ljudi koriste opšte odrednice, posebno kada je reč o poslu, kako bi opisali mnogo jednostavnije i konkretnije probleme, poput osećanja razočaranja ili zabrinutosti.

Ipak, tek u situacijama kada pravilno raščlanite i imenujete svoje emocije, možete zaista osetiti olakšanje.

Organizacioni psiholog Travis Kemp opisao je nivo stresa i anksioznosti u organizacijama kao nešto što počinje da poprima oblik epidemije.

Prepoznajte simptome burnout sindroma - bolesti modernog doba

Zbog toga je važno razviti veštinu imenovanja i pravilnog interpretiranja emocija, kao i pronalaženja konkretnih uzroka, kako bismo ove signale pravilno razumeli i reagovali konkretnim akcijama.

Šta možete da uradite?

Stručnjaci iz ove oblasti savetuju da je jedan od najboljih načina da izađete na kraj sa ovakvim emocijama najpre – podeliti ih, kako sa bliskim ljudima, tako i sa saradnicima na poslu.

U situacijama u kojima je to teško ili nemoguće, najbolje je obratiti se stručnom terapeutu.

Pet stvari o kojima treba da vodite računa ako se suočavate sa anksioznošću na poslu

Sam izraz „biti pod stresom”, ukoliko se prečesto koristi, ne znači mnogo, osim što upućuje na postojanje nedefinisanih i nerazjašnjenih problema, maskirajući ih i slabeći volju i osećaj snage da se oni uspešno prevaziđu.