Da li vrućina povećava anksioznost?
Da, vrućina zaista može povećati anksioznost, i to iz više razloga:
Fiziološki stres
Kada je telo pregrejano, aktivira se simpatički nervni sistem — isti onaj koji se uključuje kada smo pod stresom ili strahom. To može dovesti do: ubrzanog rada srca, znojenja, osećaja gušenja, vrtoglavice
Ovi simptomi su veoma slični simptomima anksioznosti ili panike, pa mogu pojačati postojeću anksioznost ili izazvati novu epizodu.
2. Manjak sna i dehidratacija
Vrućine često otežavaju spavanje, a nedostatak sna direktno utiče na emocionalnu regulaciju i povećava nervozu. Takođe, dehidratacija može uzrokovati zbunjenost, razdražljivost i osećaj slabosti, što dodatno pogoršava psihičko stanje.
3. Preopterećenost i smanjen prag tolerancije
Visoke temperature čine da se ljudi brže iznerviraju, umore i osete frustraciju. Telo troši više energije da se rashladi, što ostavlja manje "rezervi" za suočavanje sa stresom.
Šta može pomoći?
- Hidratacija – pijte više vode nego što mislite da vam treba.
- Boravak u hladu i rashlađivanje tela (mokri peškiri, tuširanje, klima uređaji).
- Izbegavanje kofeina i alkohola – oni dodatno dehidriraju i ubrzavaju rad srca.
- Lagane fizičke aktivnosti rano ujutro ili uveče, koje smanjuju napetost.
- Mindfulness i disanje – vežbe disanja mogu pomoći da se poveća osećaj kontrole nad telom.
Vrelina udarila na Srbiju: Srce trpi najviše, a klima može da spase život
Vrućina vs. Anksioznost – Kako ih razlikovati
| Simptom | Vrućina | Anksioznost |
|---|---|---|
| Znojenje | Po celom telu, naročito ako si napolju, nosiš tešku odeću ili si fizički aktivna. | Može nastupiti naglo, čak i u klimatizovanoj prostoriji, često sa osećajem da ćeš se "istopiti od nervoze". |
| Ubrzan rad srca | Telo pokušava da se rashladi, puls se ubrzava. Usporava se kad legneš ili se rashladiš. | Pojavljuje se naglo, često bez fizičkog napora. Može da izazove osećaj panike. |
| Vrtoglavica | Od dehidracije, pada pritiska ili boravka na suncu. Pomaže voda, hladovina, sedenje. | Često uz osećaj da ćeš “izgubiti kontrolu”, “pasti u nesvest”, ali retko dolazi do stvarnog gubitka svesti. |
| Osećaj gušenja | Vrelina + zagušljiv prostor → stvarna fizička teškoća pri disanju. | Disanje postaje ubrzano i plitko, subjektivni osećaj da “nema dovoljno vazduha”, iako su pluća fizički u redu. |
| Nervoza i napetost | Više razdražljivost i umor, koji se povlače uz odmor i rashlađivanje. | Povezana s brigama, unutrašnjim monologom, katastrofičnim mislima. Ne prolazi lako ni kad se ohladiš. |
BRNU virus potvrđen u nekim beogradskim vrtićima