Da li znate šta je SINKOPA, koje vrste postoje i kako se leči?

Sinkopa je privremeni gubitak svesti koji se dešava usled smanjenja protoka krvi u mozgu. Češće je poznata kao nesvestica.

Procenjuje se da će 42% stanovništva u nekom trenutku tokom svog života će doživeti nesvesticu. 

Postoji mnogo različitih epizoda nesvestice, i sve su sa različitim uzrocima. U daljem tekstu možete videti koje sve vrste sinkope postoje, simptome na koje treba da obratite pažnju i šta treba da radite ako se onesvestite.

Koji su tipični simptomi sinkope?

Nekoliko simptoma možete doživeti neposredno pre nego što se onesvestite:

• osećaj vrtoglavice 
• hladna ili lepljiva koža
• osećaj slabosti ili nesigurnosti
• glavobolja
• mučnina
• promene u vidu
• zujanje u ušima
• zevanje ili osećaj umora

Koje su različite vrste sinkope?

Postoji nekoliko vrsta sinkope, svaka sa različitim uzrokom.

Međutim, ponekad se ne može utvrditi uzrok nesvestice. Procenjuje se da 10 do 40% slučajeva nesvestice ima nepoznat uzrok. 

Pogledajmo izbliza neke od najčešćih vrsta sinkope ili epizoda nesvestice.

Refleksna sinkopa

Refleksna sinkopa, poznata i kao neurološki posredovana sinkopa, najčešća je vrsta nesvestice. To se dešava kada određeni refleksi nisu pravilno regulisani.

To može dovesti do usporavanja srca i pada krvnog pritiska. Zauzvrat, ovo može smanjiti protok krvi do vašeg mozga.

Postoje tri vrste refleksne sinkope:

Vazovagalna: Nastaje usled privremenog prekida krvnog protoka ka moždanim strukturama, izazivajući nagli pad u srčanoj frekvenci kao i vrednostima krvnog pritiska. Ovaj poremećaj krvnog protoka dovodi do nastanka gubitka svesti i može biti izazvano usled nekoliko faktora koji mogu podrazumevati prizor krvi, epileptičke napade, niske vrednosti glikemije, ekstreman emocionalni poremećaj ili stajanje u dužem vremenskom periodu.
Vasovagalna sinkopa čini 50% svih slučajeva nesvestice. 

5 najčešćih razloga zašto imate vrtoglavicu nakon jela

Situaciona: Ova vrsta nesvestice se dešava kada izvodite određene radnje, poput smejanja, kašlja ili gutanja.

Sindrom karotidnog sinusa: Do ove vrsta nesvestice dolazi kada se pritisne karotidna arterija koja se nalazi na vašem vratu. Nesvestica se može dogoditi zbog određenih pokreta vrata, nošenja košulja sa uskim okovratnikom ili brijanja.

Kod ljudi sa refleksnom sinkopom, nesvestici često prethode simptomi kao što su:

• vrtoglavica
• mučnina
• osećanja topline
• tunelska vizija
• vizuelno zatamnjenje ili „zamračenje“

Srčana sinkopa

Srčana sinkopa je pada njeu nesvest zbog problema sa srcem. Kada vaše srce ne radi baš onako kako bi trebalo, vaš mozak prima manje krvi. Procenjuje se da srčana sinkopa uzrokuje oko 15% nesvestice. 

Nekoliko faktora koji mogu izazvati srčanu sinkopu:

• strukturni problemi sa srcem, poput ishemijske kardiomiopatije, poremećaja srčanih zalistaka i proširene kardiomiopatije
• električni problemi sa srcem, poput aritmija i stanja poput Brugadinog sindroma
• druga stanja, poput plućne embolije ili disekcije aorte

Šta tačno izaziva mučninu i treba li da se brinemo kad se nezvana pojavi?

Uobičajene karakteristike srčane sinkope:

• bol u grudima ili lupanje srca pre nesvestice
• ako imate simptome nesvestice tokom vežbanja ili napora
• onesvešćivanje dok ležite

Faktori rizika za srčanu sinkopu:

• više od 60 godina života
• muški pol
• već imate srčana oboljenja
• imate porodičnu istoriju srčanih oboljenja ili problema  sa nesvesticom

Ortostatska sinkopa

Ortostatska sinkopa se dešava usled pada krvnog pritiska kada ustanete. Do pada krvnog pritiska dolazi usled dejstva gravitacije.

Obično vaš mozak radi na tome da se stabilizuje. Ali u ortostatskoj sinkopi se to ne dešava. Kao rezultat, to može dovesti do nesvestice.

Mnogo je mogućih uzroka za ovu vrstu nesvestice:

• dehidratacija, zbog nedovoljnog pijenja tečnosti ili problema usled povraćanja ili dijareje
• gubitak krvi
• lekovi, kao što su neki lekovi za krvni pritisak, antidepresivi i lekovi za dijabetes
• zloupotreba alkohola
• osnovni zdravstveni problemi, kao što su dijabetes, parkinsonova bolest ili multipla skleroza

Simptomi su obično u skladu sa znakovima upozorenja koji se često javljaju pre epizode nesvestice. Međutim, ortostatska sinkopa se takođe može dogoditi iznenada, bez upozorenja.

Cerebrovaskularna sinkopa

Ova vrsta sinkope se dešava zbog problema sa krvnim sudovima u i oko mozga koji mogu sprečiti mozak da dobije dovoljno krvi.

Postoji niz faktora koji mogu da izazovu ovu vrstu nesvestice, ali oni nisu uobičajeni uzroci sinkope:

• povreda cerebrovaskularnog sistema, što može uključivati stvari poput moždanog udara, karotidne stenoze i aneurizme
• bolest bazilarne arterije, koja je stanje koje može smanjiti protok krvi kroz bazilarne arterije u vašem mozgu
• sindrom krađe krvi potključne arterije, što je preokret krvotoka u subklavijskim arterijama koje dovode krv u vaše ruke

9 simptoma koje nikako ne treba ignorisati

Neki simptomi koji se mogu javiti kod cerebrovaskularnih uzroka nesvestice su:

• osećaj vrtoglavice ili nesvestice
• glavobolja
• nekoordinirani pokreti
• problemi sa sluhom
• konfuzija

Faktori rizika za ovu vrstu nesvestice mogu biti:

• starije doba
• kardiovaskularne bolesti, poput ateroskleroze, visokog krvnog pritiska ili visokog holesterola
• cerebrovaskularno obolenje

Šta treba učiniti ako se onesvestite?

Ako se osećate slabo, lezite. Postavite se tako da vam glava bude nisko, a noge podignute. Ovo može pomoći u povećanju protoka krvi u vašem mozgu. Ležanje takođe smanjuje rizik od povrede ako biste se onesvestili.

Ako ne možete da legnete, sedite. U zavisnosti od situacije, možda nećete moći da legnete. U ovom slučaju, sedite i stavite glavu između kolena da biste povećali protok krvi u mozak.

Ostanite ležeći ili sedeći dok osećaj nesvestice ne prođe. Ne ustajte prebrzo, jer ćete zbog toga ponovo moći da se onesvestite.

Šta raditi nakon nesvestice?

Nisu svi slučajevi nesvestice ozbiljni. Ipak, dobra ideja je potražiti medicinsku pomoć i osigurati da vas neko drugi preveze.

U nekim slučajevima nesvestica može biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog stanja. Trebali biste potražiti hitnu medicinsku pomoć ako:

• imaju ponovljene epizode nesvestice
• trebalo vam je više od nekoliko minuta da se osvestite
• povređeni ste od nesvestice
• trudne ste
• imate dijabetes
• imate srčana oboljenja
• iskusili ste bol u grudima ili nepravilan rad srca pre ili posle nesvestice
• izgubili ste kontrolu nad crevima ili bešikom

Kako pružiti pomoć kada se neko onesvesti?

Ako ste s nekim kad se onesvesti, proverite da li ima povreda i da li još uvek diše. Ako su neozleđeni, pomozite im da ih postave na leđa sa podignutim nogama ili u udoban sedeći položaj.

Ako je osoba povređena, ne dođe svesti ili ne diše, pozovite odmah hitnu pomoć. Ostanite uz njih dok pomoć ne stigne.