Deca se neće još vakcinisati, ali roditelji ne treba da brinu

Stanje u Srbiji je sve stabilnije

U poslednja 24 časa u Srbiji je zabeleženo još  1.402 slučajeva infekcije koronom, dok su, nažalost, preminule još 22 osobe.

Broj pacijenata na respiratorima je trenutno 145.

U poslednja 24h testirano je 12.647 ljudi, a hospitalizovano je 4.113.

Od početka pandemije u Srbiji je ukupno preminulo 6.478 ljudi.

Dan ranije bilo je 1.304 slučajeva infekcije korona virusom, dok je, nažalost, preminulo još 24 ljudi. Broj pacijenata na respiratorima je bio 138.

Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić gostovao je u Jutarnje programu i pričao o navodima da će vakcina uskoro biti davana i mlađima od 16 godina.

Profesor Perišić pobrojao je kakva sve istraživanja moraju da budu sprovedena da bi vakcina mogla bezbedno da se daje i tinejdžerima.

"Ja se pridržavam stava britanske nauke, od 14. godine stav je prema deci kao prema odraslima, nema dileme. Ali se postavlja pitanje, šta pre 14. godine? Hajde da posmatramo decu težu od 40 kilograma, zbog reakcije organizma... Dok se ne zna kakve su posledice po decu, ne može se krenuti u vakcinaciju. Studije moraju biti velike i opsežne, jer virus ulazi u organizam, mnoge roditelje to mori. Dok se to ne fiksira, ostajemo ovako, do 14. godine nikako a starija deca u skladu sa tim studijama. Ali neka roditelji budu mirni", rekao je on.

Za decu stariju od 16 je odobrena "Fajzer" vakcina ali se još uvek ne daje ni u jednoj zemlji. Postoje indikacije da bi kod nas moglo da dođe do vakcinacije tinejdžera od 16 i 17 godina, kao i trudnica.

"Preko 16 godina, to su praktično odrasle osobe, to je moj komentar. Britanski stavovi navode da internista leči dete posle 14. godine, pedijatar je do tada mada pedijatar može lečiti i mlade do 26 godina. Deca od 16 godina funkcionišu kao odrasli, a delikatni period je od 12. do 14 godine, tu moraju da se urade istraživanja zbog reakcije organizma", rekao je on.

"Procenti obolevanja dece su mali, dva do tri odsto. Deca kao uzrok virusa su mala, ali kao rezervoari kovida su značajna. Umanjiće se, nestati neće, nijedna zaraza ne nestaje lako", rekao je on.

Kovid jeste respiratorno oboljenje, ali se nalazi virus na raznim mestima u telu zbog čega ga i zovu multisistemskim oboljenjem.

"I u probavnom sistemu se nalazi, kao što ga ima u nosu i bronhijama, imamo ga i u stomaku. U probavnom sistemu je veći deo imunog sistema, limfocita, koji brane naš organizam. Uvek je probavni sistem angažovan. Translokacija bakterija koje žive u našem sistemu ne bi trebalo kroz sluznicu da prođu u naš organizam", rekao je on gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.