Deci se pravi šteta na telu od predugog sedenja - kako to popraviti?

Nisu u pitanju samo leđa, već i vitalni organi...

Prema novom istraživanju, neaktivnost u detinjstvu može povećati rizik od srčanih bolesti kasnije u životu.

Konkretno, deca i adolescenti koji provode mnogo vremena sedeći mogu razviti veću masu leve komore srca, što je izraženije kod devojčica. To su rezultati istraživanja predstavljenih na Evropskom kardiološkom kongresu 2023. godine u Amsterdamu.

"Hipertrofirano srce ukazuje na mogućnost da je srce izloženo prevelikom naporu zbog stresnih uslova," izjavio je dr Endrju Agbaje, koji predvodi istraživački tim Medicinskog fakulteta Univerziteta u istočnoj Finskoj.

Mentalno zdravlje mladih opada, devojčice posebno na udaru

Istraživanje je deo velike kohortne studije poznate kao "Deca devedesetih", koja analizira životne stilove. U longitudinalnom proučavanju, koje obuhvata 766 učesnika od 11. do 24. godine, istraživači su pratili aktivnost dece koristeći uređaje tokom sedam dana u više različitih faza studije.

Sa 11 godina, deca su provodila u proseku šest sati sedeići svakog dana. Kada su ušli u adolescenciju, ovaj broj se povećao na skoro osam sati, a do kraja studije na devet sati dnevno. Kod devojčica, veće vreme provedeno u sedenju bilo je direktno povezano sa povećanjem mase leve komore srca, što može biti indikator rizika od srčanih problema u odrasloj dobi.

"Deca retko doživljavaju srčane udare, pa se stoga uvećanje leve komore koristi kao rani indikator srčanih oštećenja," objasnio je dr Agbaje. "Ovi podaci su zasad relevantni samo za devojčice, ali buduća istraživanja sa širom populacijom bi mogla pokazati da postoji i rizik za dečake."

Kako naučiti decu da savladaju stres?

Dr Nisa Goldberg, medicinski direktor bolnice i profesor medicine, koja nije učestvovala u istraživanju, istakla je značaj studije za razumevanje uticaja sedelačkog ponašanja na zdravlje, a naročito na zdravlje srca.

Studija, iako ograničena veličinom uzorka i preliminarna, služi kao podsetnik da se detinjstvu treba posvetiti pažnja kada je reč o zdravim navikama. Dodatni rezultati istraživanja sugerišu da fizička aktivnost može poništiti efekte koje sedenje ima na srce u detinjstvu, te dr Agbaje apeluje na medicinske radnike i roditelje da podstiču decu na svakodnevnu umernu fizičku aktivnost.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD preporučuju da deca od šest do 17 godina treba da imaju najmanje sat vremena fizičke aktivnosti dnevno, ali studija iz 2020. godine pokazuje da manje od četvrtine dece to i postiže. 

Poremećaj pažnje-simptomi i lečenje

Decu treba motivisati za učestvovanje u aktivnostima koje vole, jer će takve aktivnosti postati deo njihovih navika.

"Ukoliko neko ima strah od vode, plivanje nije najbolji izbor. Međutim, šetnja, vožnja bicikla, trčanje ili ples su odlične aerobne aktivnosti koje doprinose zdravlju," predlaže dr Goldberg. Friman dodaje: "Rane navike i stil života ostavljaju dugotrajan uticaj. Ukoliko uspemo da rano usvojimo zdrave navike, rezultati mogu biti izvanredni."