Hormoni i zdravlje žena: novi uvidi u perimenopauzu i mentalno stanje

Perimenopauza je faza o kojoj se dugo govorilo šapatom, često svodila na „neuredne cikluse“ i valunge. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da je reč o značajnom neuroendokrinom periodu koji može snažno uticati na mentalno zdravlje žene – ponekad više nego sama menopauza.

Šta je zapravo perimenopauza?

Perimenopauza je prelazni period koji može početi i 8–10 godina pre poslednje menstruacije, najčešće u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama. Karakterišu je oscilacije estrogena i progesterona, a ne njihov jednostavan pad.

Upravo te nagle hormonalne promene, a ne „manjak hormona“, imaju snažan uticaj na mozak.

Veza hormona i mozga: zašto se mentalno stanje menja?

Estrogen ima ključnu ulogu u regulaciji:

• serotonina („hormona dobrog raspoloženja“)
• dopamina (motivacija, fokus)
• GABA sistema (smirenost i san)

Kada estrogen naglo oscilira, mozak dobija „neujednačene signale“, što može dovesti do: anksioznosti, razdražljivosti, problema sa koncentracijom („brain fog“), nesanice, depresivnih epizoda, čak i kod žena koje ranije nisu imale mentalne poteškoće.

Novi uvidi ukazuju da je perimenopauza jedan od perioda u životu žene sa povećanim rizikom za depresiju, uporediv sa postporođajnim periodom.

Kako prepoznati hormonski disbalans?

Zašto se simptomi često ne prepoznaju?

Mnoge žene (ali i zdravstveni sistem) simptome perimenopauze tumače kao: stres, burnout, „težak period u životu“, psihološki problem bez hormonske pozadine

Rezultat je da žene često dobijaju terapiju za anksioznost ili depresiju, bez razmatranja hormonskog konteksta.

Novi pristupi: šta medicina danas preporučuje?

Savremeni pristup perimenopauzi podrazumeva sveobuhvatno sagledavanje zdravlja, koje uključuje:

1. Hormonsku procenu
Ne samo „da li je estrogen nizak“, već kako oscilira i kako se žena oseća u tom procesu.

2. Individualizovanu terapiju
Kod nekih žena hormonska terapija može značajno poboljšati raspoloženje, san i kognitivne funkcije – naročito ako se uvede na vreme.

3. Fokus na mentalno zdravlje
Psihoterapija, posebno kognitivno-bihejvioralna terapija, pokazuje dobre rezultate u kombinaciji sa medicinskim pristupom.

4. Stil života kao terapija
Istraživanja potvrđuju da: redovna fizička aktivnost, stabilan san, ishrana bogata vlaknima i omega-3 masnim kiselinama imaju direktan uticaj na hormonalnu ravnotežu i raspoloženje.

*Važna poruka za žene:

Perimenopauza nije „kraj jedne faze“, već biološka tranzicija koja zaslužuje pažnju, razumevanje i podršku. Promene raspoloženja, umor ili anksioznost nisu slabost, niti „u glavi“ – često su signal tela da se hormonski pejzaž menja.

Da li može da se spreči RANA MENOPAUZA?